Države u regionu centralne i istočne Evrope (CIE) napravile su velike pomake tokom proteklih nekoliko godina kada je reč o smanjenju njihovih nivoa javnog duga. Odnos bruto javnog duga prema BDP-u za region CIE u cjelini smanjen je sa 53,9% u 2013. na 48,3% u 2017. godini – znatno ispod proseka eurozone od skoro 90%. Smanjenje duga potpomognuto je ubrzanjem nominalnog rasta BDP-a, kao i smanjenjem fiskalnog deficita.
“Više zemalja CIE – Češka Republika, Hrvatska, Srbija i Slovenija – zapravo je uspjelo da zabilježi fiskalne suficite u 2017. godini i u svim zemljama u regionu deficit je bio ispod granice od tri odsto BDP-a po kriterijumima iz Mastrihta. Štaviše, zemlje širom regiona su takođe uspjele da značajno povećaju svoje devizne rezerve,” navodi Fric Mostbek (Fritz Mostböck), direktor Sektora za istraživanje u Erste Grupi. „Istovremeno, očekivani porast troškova vezanih za demografska kretanja, kao što su starenje populacije i porast zdravstvenih troškova, znači da će zemlje CIE ipak morati da ulože više napora kako bi obezbijedile istinsku održivost trenutno povoljne fiskalne situacije u regionu i dovoljno velike fiskalne rezerve za period makroekonomskog pada privredne aktivnosti.”
Nakon što su dostigle najviše vrijednosti duga nakon ili tokom finansijske krize, Srbija, Češka Republika, Slovenija, Mađarska i Hrvatska su sve uspjele da smanje odnos javnog duga i BDP-a za više od prosječnog pada od 5,5 procentnih poena (p.p) u eurozoni.
Jedan razlog zašto bi fiskalna održivost privreda regiona mogla da se dovede u pitanje: smanjenje njihovih fiskalnih jazova snažno je podržano velikim smanjenjem troškova kamata i cikličnim povećanjem ekonomske aktivnosti – to su svjetski trendovi na koje države generalno nemaju puno uticaja. Pored toga, pošto se široka potrošnja povećava u poslednje vrijeme širom CIE, čini se da države regiona žele da nastave da drže svoje budžete pod kontrolom putem smanjenja javnih investicija.
Izvor: Biznis & Finansije
