Premijer Milojko Spajić se vezao za svoj program koji podrazumijeva 1000 eura plate, sedmočasovno radno vrijeme i minimalnu penziju 600 eura, i više puta je ponovio da će podnijeti ostavku ukoliko do toga ne dođe. On je sada jednostavno prinuđen da ide u reforme”, smatra ekonomski analitičar Oleg Filipović.
Komentarišući nedavne zaključke izvještaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da je program “Evropa sad 2.0.” visokorizičan po državu Crnu Goru, Filipović u izjavi za Gradski portal ocjenjuje da su ovakva predviđanja očekivana.
“MMF je profitabilna organizacija. Bilo koja reforma koja se sprovodi ima svoje pozitivne i negativne efekte. Mi, u ovom momentu, u Crnoj Gori ne znamo detalje reforme čije je srce reforma penzionog sistema. Jednostavno, naš penzioni sistem trenutno ne funkcioniše i on mora da se mijenja. Na godišnjem nivou smo u minusu oko 60 miliona eura, i naš fond ima samo ulogu fonda jer nema apsolutno nikakvu vrstu investiranja. Prosto mora da se uradi nešto sa aspekta reforme penzionog sistema”, poručuje Filipović.
Dodaje da se negativne procjene MMF-a podrazumijevaju.
“Naravno da će to u određenom momentu imati neke negativne efekte, ali to je kod reformi tako. Svaka nova reforma ima i pozitivne i negativne strane”, smatra Filipović.
“MMF računa da, ako se krene u tu vrstu reforme, neophodno će biti da dođe do povećavanja PDV-a u iznosu od 30 odsto.”
Filipović je podsjetio i na slučaj koji se desio za vrijeme Vlade Duška Markovića.
“Vlada Crne Gore je tražila bankarsku garanciju od Svjetske banke, a SB je tada uslovila dobijanje bankarske garancije sa povećanjem PDV-a. U ovom momentu MMF računa da, ako se krene u tu vrstu reforme, da će biti neophodno da dođe do povećavanja PDV-a u iznosu od 30 odsto, kako bi se popunio jaz koji bi se potencijalno napravio reformom”, objašnjava analitičar.
Ističe da je to sada nemoguće kontrolisati i komentarisati, jer je najavljeno da će Vlada sa fiskalnom reformom izaći tek početkom juna mjeseca.
“Po mojim informacijama, oni moraju da promijene jako veliki broj zakona. Ako budu pravili penzioni fond, pitanje je kakav će biti državni penzioni fond, kako će on funkcionisati, Da bi mogao da funkcioniše kao klasičan penzioni fond neophodno je obezbijediti dodatna sredstva koja bi oni mogli investirati. S druge strane, ako krenu po makedonskom principu, dvopartitnom, i da imate obavezu jedan dio uplaćivati u privatne penzione fondove, onda mora doći do izmjene Zakona o fondovima i menadžment kompanijama koje upravljaju njima, zatim o licitiranju menadžera…”, naglašava Filipović.
“Izvjesno da će za reforme trebati mnogo novca, a način je nama nepoznat”.
Kada upravljate privatnim fondom, objašnjava, vrlo ste ograničeni mogućnošću investiranja, upravo da se, kako navodi, ne bi desio minus, te se obično to investiranje svodi na investiranje u stabilne državne hartije od vrijednosti.
“Opet, da bi ti penzioni fondovi mogli da funkcionišu moraju da promijene i Zakon o osiguravajućim kućama, zato što u ovom momentu imate jedan dio finansijskih usluga koje se plasiraju kroz osiguravajuće kuće, kao što je životno osiguranje, koje se takođe može smatrati jednim vidom penzione usluge”, poručuje Filipović.
Izričit je u tvrdnjama da Vladu očekuje puno posla u narednom periodu.
“Tek kad izađu sa konkretnim podacima moći ćemo detaljnije komentarisati, ali je izvjesno da će trebati mnogo novca, a način je nama nepoznat”, zaključuje sagovornik Gradskog portala.
