Facebook je dugo bio jedna od najsigurnijih opcija kada je u pitanju digitalno oglašavanje, ali sada kada je Apple (Apple) promijenio funkcije privatnosti više nije, budući da ove promjene podstiču preduzeća koja se baziraju na e-trgovini da smanje troškove oglašavanja na ovoj platformi, piše The Wall Street Journal.
Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je cijeli svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Facebooku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u prosjeku, dobijala bi jednog kupca.
Kada je kompanija Apple prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su deset puta, a u oktobru je preusmjerila cijeli svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Googleu.
Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar.
One smanjuju svoju potrošnju na Facebooku i Instagramu i šalju novac od reklama Googleu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.
Promjena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju.
Ranije ovog mjeseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko deset milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Appleove promjene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i dijeljenje njihovih aktivnosti.
Google je ove nedjelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta.
“Već neko vrijeme je poznato da Facebook radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji”, rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.
Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdijevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća prijetnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.
Strahovanje investitora od posljedica Appleove promjene jedan je od razloga što je tržišna vrijednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izvještaja o zaradi.
Facebook pokušava da ublaži efekte ovih promjena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.
Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od deset miliona oglašivača kao i da Appleova “štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca”.
“Vjerujemo da će Facebook i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvjek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja”, navodi se.
Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Facebooku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali prije Appleovih promjena.
Appleova promjena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju.
“Facebook je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta”, rekao je on i dodao da je Apple promijenio igru.
Meta je kritikovala Appleov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Apple napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.
Unutar Mete, neki zaposleni su videli Appleovu promenu i Googleov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odjeljenju za reklamne proizvode.
U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Applee i Google zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Appleove promjene koristile Googleu, a napomenuo je i to da Google plaća milijarde dolara Appleu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima.
Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Facebook oglase, ali kako su Appleove promjene uvedene, cijene oglasa su “počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile”, rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu.
Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Facebooku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mjesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.
Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Facebook oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Google pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.
Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na Googleu, cene za oglašavanje i tamo rastu.
Izvor: Novaekonomija.rs
