Banke su privredi u prvom kvartalu ove godine odobrile 106,8 miliona eura novih kredita, a stanovništvu 70,5 miliona. Nijesmo zadovoljni aktivnošću banaka, bez obzira na to što je privredi dato 11,1 odsto više kredita a stanovnuštu 16,4 odsto nego u prvom kvartalu prethodne godine – kazao je u intervjuu Pobjedi viceguverner za finansijsku stabilnost i platni promet dr Nikola Fabris.
– Lično nijesam zadovoljan nivoom kreditne aktivnosti, jer je ukupan nivo odobrenih kredita na kraju prvog kvartala ove godine niži 1,1% u odnosu na kraj prethodne godine. Ipak, postoje određeni signali koji ukazuju da bismo na kraju ove godine mogli imati malu pozitivnu stopu rasta odobrenih kredita. Prije svega mislim na činjenicu da će nove banke povećati ponudu kredita, kao i na rast novoodobrenih kredita u prvom kvartalu ove godine.
POBJEDA: Kako komentarišete to što su, po podacima CBCG, kamate na početku ove gidine veće nego u decembru prošle?
FABRIS: Prema podacima iz marta došlo je do pada kamatnih stopa. Ponderisana efektivna kamatna stopa na voodobrene kredite iznosila je 8,94%, što predstavlja pad od 0,80 procentnih poena u odnosu na prethodni mjesec, a 1,34 odsto u odnosu mart prethodne godine. Smatram, međutim, da postoji prostor i za dalji pad kamatnih stopa, jer je zbog pada stope inflacije realna kamatna stopa značajno viša u odnosu na period od prije par godina. Značajno je viši i kamatni spred zbog pada pasivnih kamatnih stopa, a referentne kamatne stope (poput euribora) su na istorijski niskim nivoima, što snižava cijenu pribavljanja kapitala.
POBJEDA: Da li će Centralna banka reagovati ograničavanjem kamatnih stopa (a da ne ugrozi tržište) što najavljuje odavno ili saopštiti da neće reagovati?
FABRIS: Što se tiče Centralne banke treba imati u vidu da zakonskom regulativom ona nema mogućnost regulisanja kamatnih stopa. CBCG jedino može reagovati ukoliko se utvrdi da visoke kamatne stope ugrožavaju finansijsku stabilnost. Imajući u vidu da je u martu došlo i do pada NPL-a (loših ili kredita koji se ne vraćaju) za 4,5% u odnosu na prethodni mjesec, te ni taj uslov nije ispunjen.
CBCG će i u narednom periodu pažljivo pratiti kretanja i kamatnih stopa, kao i loših kredita i po potrebi će donositi regulatorne mjere. Očekuje se da će povećani broj banaka, kroz povećanu konkurenciju, uticati na kretanje kamatnih stopa.
POBJEDA: Da li su u ovom momentu sve banke stabilne?
FABRIS: Bankarski sistem je stabilan, likvidan i solventan. Svi propisani indikatori na nivou bankarskog sistema su značajno iznad propisanog regulatornog minimuma. U ovom trenutku sa strane bankarskog sistema nema prijetnji po finansijsku stabilnost, posmatrano sa aspekta čitavog sistema, tako i sa aspekta individualnih banaka.
POBJEDA: Da li je finansijska stabilnost zemlje na bilo koji način ugrožena i šta u narednom periodu može predstavljati rizik za stabilnost ?
FABRIS: Finansijska stabilnost nije ugrožena, a ključni izazovi u narednom periodu će se odnositi na sniženje nivoa loših kredita i obezbjeđenje održivosti javnog duga. Loši krediti imaju opadajuću tendenciju, a kreiran je i stimulativan ambijent za njihovo dalje obaranje. Takođe, u toku su razgovori i o dobijanju tehničke pomoći koja bi potpomogla ovaj proces.
Iako je tendencija rasta javnog duga značajno usporena, izazov će predstavljati gradnja auto-puta. U prethodnom periodu ostvareni su značajni rezultati kada je u pitanju fiskalna konsolidacija, što su istakle i gotovo sve međunarodne institucije na nedavno održanom proljećnom zasjedanju MMF -a i Svjetske banke. Ipak, proces fiskalne konsolidacije se mora nastaviti. Od velikog značaja je da se istraje na planu Ministarstva finansija da će ove godine biti ostvaren mali deficit u domenu tekuće potrošnje, a da od naredne godine više neće postojati mogućnost zaduživanja za finansiranje tekuće potrošnje.
Zaustavili mutnu namjeru jednebanke
POBJEDA: Krajem prošle godine ste izjavili da jedna banka pokušava da izbjegne plaćanje poreza u Crnoj Gori. O kojoj se banci radilo i koliko je ukupno novca odliveno iz Crne Gore, ukoliko je CBCG radila tu analizu?
FABRIS: Imali smo jedan slučaj kada je jedna banka pokušala da koristi politiku ,,transfernih cijena“. Naime, istovremeno je od matične banke uzela kredit po visokoj kamatnoj stopi i dala kredit matičnoj banci po niskoj kamatnoj stopi. Mi smo tu transakciju zaustavili, tako da po tom osnovu nije bilo nikakvog nezakonitog odliva novca.
Ima još interesovanja za otvaranje banaka
POBJEDA: Ima li novih zahtjeva za ulazak banaka u Crnu Goru?
FABRIS: Interesovanje potencijalnih investitora je i dalje prisutno, a da li će biti i novih formalnih zahtjeva za osnivanje banaka ostaje da se vidi u narednom periodu. Činjenica da smo u prethodnih godinu dana izdali tri nove dozvole samo po sebi govori o interesovanju za bankarski sistem Crne Gore.
Dnevni list Pobjeda
