Evropska komisija predložila je da se iz predstojećeg sedmogodišnjeg EU budžeta za Instrument pomoći za zemlje u procesu pristupanja EU (IPA) izdvoji 14,5 milijardi eura.
Zemljama regiona će na raspolaganju biti i Evropski fond za održivi razvoj u visini od 96, 4 milijarde eura, uključujući i 10, 5 milijardi eura garancija za saniranje ekonomskih posljedica COVID19 što su sredstva koja bi trebalo da budu povučena iz novog Evropskog instrumenta za oporavak.
Evropska komisija je dodatno predložila da se iz trenutnog budžeta EU do kraja godine za zemlje Zapadnog Balkana, istočnog i južnog susjedstva obezbijedi još jedna milijarda eura.
“Ovo je pomoć koja će biti mobilisana, ukoliko se slože Evropski Savjet i Parlament, i biće ne raspolaganju još tokom ove godine. Naš prioritet je da radimo sa partnerskim zemljama, ali i međunarodnim finansijskim institucijama, kako bi doprinijeli stabilnosti lokalnih finansijskih sektora i radili na spašavanju ali i stvaranju uslova za privredni rast i nova radna mjesta nakon krize COVID19”, kaže komesar za proširenje Oliver Varheji.
Oliver Varheji je prilikom predstavljanja predloga Evropske komisije za cjelokupan budžet za oblast spoljnih poslova EU u narednom sedmogodišnjem periodu poručio da se u narednom periodu očekuju značajnije investicije za zemlje evropskog susjedstva i Zapadni Balkan.
On je naveo da je Evropska komisija zadržala početni predlog iz 2018. godine kada je predloženo povećanje od 13 procenata za pomoć zemljama u procesu pristupanja EU.
Prethodni paket pretpristupne pomoći (IPA) za period od 2014 do 2020. godine iznosio je 11, 7 milijardi eura.
“Kada je riječ o pretpristupnoj pomoći predložili smo da se za to izdvoji 14, 5 milijardi eura u okviru sljedećeg budžeta, a sva ova sredstva će nam omogućiti da na jesen predstavimo značajan ekonomsko razvojni plan za Zapadni Balkan zasnovan na trasportnoj i energetskoj povezanosti, zelenoj i digitalnoj agendi i da ove zemlje što brže i što više približimo našim ekonomijama”, objašnjava Varheji.
Oliver Varheji navodi da su zemlje u procesu proširenja u različitoj poziciji u odnosu na zemlje članice koje ”imaju punu solidarnost svih zemlja članica oko stvaranja finansijskih i ekonomskih mogućnosti”, ali dodaje da Evropska komisija na ”značajan i pojačan ” način uključuje Zapadni Balkan u evropske procese planiranja budžeta i ekonomskog oporavaka.
”To se radi upravo da bi izbjegli širenje ekonomskog jaza, a sam ekonomsko investicioni paket koji ćemo predstaviti na jesen namijenjen je što bržem smanjivanju razlika u ekonomijama Zapadnog Balkana i EU27”, zaključuje Varheji.
Evropska komisija predložila je da ukupna budžet za spoljne poslove EU, koji podrazumijeva i politiku proširenja i saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana, u narednom sedmogodišnjem periodu bude 118, 2 milijarde eura.
Predloženi ukupan budžet EU sa Instrumentom za oporavak iznosi 1850 milijardi eura.
