U većini zemalja Zapadnog Balkana ove godine usporene su reforme potrebne za ostvarivanje članstva u EU. One bi ubuduće morale da intenzivnije rade na jačanju nezavisnog pravosuđa, suzbijanju korupcije, ali i omogućavanju slobode medija.

Evropska komisija je usvojila novi komunikacioni plan vezan za proširenje EU. U njemu su jasnije definisane reforme koje kandidati za članstvo treba da ostvare.

Za Zapadni Balkan i Tursku to znači da bi trebalo više da porade na vladavini prava a posebno na jačanju nezavisnog pravosuđa, za šta trenutno, kako se Komisiji čini, nema dovoljno političke volje. Takođe, prema izveštaju EK, u većini ovih zemalja borba protiv korupcije je usporila te su one još uvek daleko od standarda kakvi su potrebni za članstvo u Uniji. Slična je situacija i sa slobodom medija.

Srbiju i Crnu Goru, kako se navodi, u budućnosti očekuju politički dijalozi o reformama, koji će prethoditi daljem otvaranju poglavlja i “mogućim korektivnim merama”.

Prema ovom izveštaju Evropske komisije, Albanija i Sjeverna Makedonija su napravile određeni progres u reformama, a Bosna i Hercegovina bi trebalo da razmotri 14 ključnih tačaka kako bi ostvarila dalji napredak. Od Kosova se očekuje da intenzivira napore na implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Izveštaj Evropske komisije možete pročitati ovdje.

Neophodno i bolje povezivanje unutar Zapadnog Balkana

Nije međutim dovoljno samo raditi na unapređenju nacionalnih ekonomija i pravosuđa. Kako piše evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, za Zapadni Balkan je ključna i povezanost Beograda, Podgorice, Prištine, Sarajeva, Skoplja i Tirane. Varhelji je u autorskom tekstu za Politiku pojasnio zašto je ona ključna: za živote ljudi, za biznise i za ekonomije regiona, posebno kada se mora podstaći oporavak nakon Kovid-19 pandemije. On napominje i da se mora smanjiti jaz u privrednom razvoju između regiona i EU, što će ubrzati proces integracije tih zemalja u EU.

“To su glavni razlozi zbog kojih je Evropska komisija ove nedjelje predstavila obiman sveobuhvatni Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Plan predviđa mobilisanje do devet milijardi eura sredstava za finansiranje investivcionih prioriteta u oblasti transporta, energetike, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje dugoročnog rasta i otvaranje radnih mesta”, naveo je on.

Izvor: Bif.rs