Zajmovi Evropske investicione banke (EIB) na Zapadnom Balkanu su među najpovoljnijim, i to važi i ukoliko se uporede sa onim investicijama koje dolaze iz Rusije ili Kine, izjavila je potpredsjednica EIB za Zapadni Balkan Liljana Pavlova.
„Naše odobravanje projekata daje pečat izuzetnosti da je projekat u skladu sa najvišim evropskim standardima, u oblasti zaštite životne sredine, zatim da će projekat biti primjenjen kroz evropske procedure nabavki. Još jedan značajan element su socijalni standardi. Takođe značajan element našeg investiranja je transparentnost“, navela je Pavlova u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Odgovarajući na tvrdnje da su kineski krediti jeftiniji, Pavlova je ocijenila da „takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati“. Primer za to pronašla je u Crnoj Gori, državi koja i kroz EU mehanizme pokušava da pronađe način za otplatu duga kineskim kompanijama od milijardu dolara za projekat auto-puta Bar-Boljare.
„Rekla bih da je na svakoj vladi da odlučuje o upravljanju dugom i strategiji. Ali, što se nas tiče, kada god savjetujemo vlade i promotere projekata prilikom odlučivanja koji tip finansijskih ugovora i dogovora da preuzmu, navodimo da je neophodno uzeti u obzir neophodnost snažnog okvira upravljanja dugom, jer ponekad takozvani jeftini krediti koji se nude vladama stvaraju ozbiljne prepreke i probleme u otplati“, rekla je Pavlova.
EIB je jedan od glavnih finansijera na Zapadnom Balkanu, što pokazuju i računice za tekuću godinu.
„Od početka godine do danas smo već potpisali ugovore vrijedne 600 miliona eura za podršku razvoju infrastrukture, transportne infrastrukture, ekološke infrastrukture, kao i za podršku malim i srednjim preduzećima kroz obezbjeđivanje likvidnosti i radnog kapitala za nove operacije“, navela je Pavlova.
Među najznačajnijim projektima za koje će dio sredstava obezbijediti EIB, prema njenim riječima, su pruga Beograd–Niš, autoput Niš-Merdare, modernizacija gradskog prevoza u Kantonu Sarajevo, gasni interkonektor između Srbije i Bugarske.
„Istovremeno, kada je riječ o grantovima EU i zajmovima EIB, tu nije samo riječ o finansiranju i novcu. To predstavlja polugu i pruža podršku državama da reformišu svoje zakonodavstvo, da usvoje sve neophodne evropske standarde, u oblasti zaštite životne sredine, socijalne zaštite, standarde u oblasti nabavke, što su sve takođe važni elementi kada govorimo o reformskom procesu na evrointegracijskom putu regiona“, rekla je Pavlova.
Ona je istakla da će u fokusu EIB biti investicije u oblasti zaštite životne sredine, energetske efikasnosti i digitalizacije.
EIB je na Zapadnom Balkanu prisutna 40 godina a u tom periodu u države regiona investirala je više od 6,5 milijardi eura.
