Mjesec dana od početka masovne vakcinacije u Evropi, pojedine siromašne zemlje još uvek nisu ni započele imunizaciju zato što nemaju pristup vakcinama. Euronews donosi priču o nejednakosti na Starom kontinentu koja se, između ostalog, ogleda i u pribavljanju vakcina protiv korona virusa.
Do prije neki dan Ukrajina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Sjeverna Makedonija nisu u svojim zamrzivačima imale gotovo ni jednu dozu vakcine protiv korona virusa. Međutim, Srbija je donirala dio vakcina Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji čime je donekle ublažila njihov problem, ali ga nije riješila budući da je ovim zemljama potrebno mnogo više od po nekoliko hiljada doza.
Naravno, za situaciju u kojoj se one nalaze nije kriva Srbija nego očigledno loša organizacija, loše procjene kapaciteta proizvođača vakcina, kao i oštro nadmetanje bogatih zemalja, koje imaju mnogo više i sredstva i uticaja, za vakcine.
Ovo međutim nije ništa neočekivano. Još na početku borbe protiv korona virusa se znalo da će bogate zemlje biti privilegovanije u nabavci zaštitne opreme, vakcina i medikamenata. Zato su i Svjetska zdravstvena organizacija i EU, i prije registracije prvih vakcina, obećavale da će siromašnim zemljama obezbijediti određenu količinu doza. To se međutim nije desilo. Zato su pomenute zemlje morale da se snalaze kako znaju i umiju.
Albanija i nepoznati dobrotvor
Do 11. februara ove godine Albanija je od nepoznatog dobrotvora dobila nešto više od hiljadu doza. Prethodno je naručila pola miliona Fajzerovih vakcina i dobila je prvu turu, ali se ne zna koliko je vakcina u njoj bilo.
Zato se imunizacija u ovoj zemlji za sada ne može ocijeniti kao uspješna. Ovim tempom, procjenjuje se da bi Albaniji bile potrebne dve godine za imunizaciju 70 odsto stanovništva, ali ako bi se ona ubrzala, odnosno ako bi stiglo još vakcina, najkraći mogući rok za postizanje te cifre je narednih 14 mjeseci.
Bosna i Hercegovina vakciniše samo zdravstvene radnike
Ova zemlja bila je jedna od prvih država koje su aplicirale za COVAX program. Taj program lansirala je SZO sa ciljem da siromašnim zemljama omogući pribavljanje određene doze vakcina. I Srbija je aplicirala za ovaj program i, kao i BIH, još uvjek nije dobila vakcine.
Uvidjevši se da se to vjerovatno neće skoro desiti, Bosna je i sama počela da naručuje Fajzerove, ali i kineske i ruske vakcine.
Moglo bi se ustvrditi da je Republika Srpska, zbog političkih veza sa rukovodstvom Srbije, bolje prošla od Federacije pošto je do sada dobila 1.000 ruskih vakcina i još 5.000 koje joj je donirala, i njima započela imunizaciju zravstvenih radnika.
Crna Gora odbila neke donatore
Crnogorska Vlada za kašnjenje vakcina krivi prethodnu vlast, a odbila je donaciju biznismena Petrosa Statisa koji je ponudio 10.000 kineskih vakcina Sinofarm, kao i Olega Deripaske koji je nudio 100.000 ruskih Sputnjik V. Obrazloženje Vlade je bilo da se vakcine dogovaraju samo na državnom nivou i da Svjetska zdravstvena organizacija ne poznaje mogućnost donacija.
Iz Srbije je u međuvremenu Crnoj Gori stigla donacija od 2.000 doza vakcine a nadležni su najavili da bi vakcinacija trebalo da počne uskoro.
Sjeverna Makedonija takođe dobija vakcine od Srbije
Republika Sjeverna Makedonija do prvog februara ove godine dobila je tačno nula vakcina. Srećom, iz Srbije joj je prije četiri dana stiglo 4.680 doza vakcina Fajzer. I ova zemlja polako gubi nadu da će moći da u nekom razumnom roku pribavi tzv. zapadne vakcine, pa se i sama upustila u saradnju sa Kinom, kako bi nabavila Sinofarmove.
Ukrajina – vakcine kao političko pitanje
Do sredine februara ova zemlja od 44,3 miliona stanovnika je dobila samo 117.000 Fajzerovih vakcina. Očekuje da će uskoro dobiti još 3,7 miliona od kompanije AstraZeneca preko COVAX programa.
U Ukrajini vakcinacija još nije zvanično počela, mada se proruski separatisti navodno već vakcinišu na istoku zemlje Stpunjikom V. Pitanje vakcina je, kao i svako drugo, u ovoj zemlji obojeno politikom, pa se tako Ukrajinci vjerovatno ni neće vakcinisati ruskim vakcinama.
Izvor: Euronews
