Njemačke kompanije učestvovale u eksperimentu – zaposleni radili četiri dana sedmično uz istu platu.

Nakon što je eksperiment završen i napravljena analiza, rezultati su pokazali zanimljive, ali ne uvijek očekivane zaključke.

Ukupno je učestvovalo 45 kompanija. Dvije kompanije su prekinule eksperiment nakon samo nekoliko sedmica, a dvije nisu smanjile radno vrijeme zaposlenima, pa su isključene iz vrednovanja, tako da je na kraju ostala 41 kompanija.

Marika Platz sa Univerziteta u Münsteru, koja je učestvovala u vrednovanju eksperimenta, objašnjava za Deutsche Welle da su kompanije same mogle odlučiti kako će smanjiti radno vrijeme zaposlenih. Neki su smanjili više, neki manje od deset odsto, a zapravo je samo u 85 odsto kompanija zaposleni zaista radili četiri, a ne pet dana u sedmici uz punu platu.

Većina očekivanja se ispunila – zaposleni su iskusili manje pritiska i osjećaj iscrpljenosti, a zanimljivo je da su fizički bili čak aktivniji jer su dnevno pravili više koraka nego “standardna” kontrolna grupa, dok su u prosjeku spavali 38 minuta više sedmično.

Produktivnost nije samo ostala ista, već je u nekim slučajevima i porasla. Ipak, mjerenje bi mogla da izmijeni odluka kompanija da promijene radne procese – poslovni sastanci su skraćeni i optimizovani, svaka četvrta kompanija je uvela nove digitalne alate, a subjektivni osjećaj zaposlenih bio je da imaju više volje za rad i da postižu čak i više nego da su pet dana na radnom mjestu.

Neki rezultati nisu odgovarali očekivanjima. U tim kompanijama nije bilo značajne razlike u danima bolovanja, a učinak na životnu sredinu bio je minimalan. Iako zagovornici kraće radne sedmice smatraju da se smanjuje zagađenje smanjenjem putovanja na posao, realnost je da su mnogi koristili trodnevni vikend za putovanja, pa učinak po životnu sredinu nije bio značajan. S druge strane, istraživanje sugeriše da bi kraća radna sedmica mogla ublažiti manjak stručne radne snage, jer bi neki možda bili zainteresovani za rad na četiri dana sedmično.