Kada se pred sjedištem jedne ovdašnje velike, a strane banke, zaustavio niz crnih džipova iz kojih su izašli privrednik i njegovo obezbjeđenje, stranac na čelu banke koji ih je posmatrao s prozora je svoje saradnike upitao – a šta će njemu toliko obezbjeđenje i uopšte takav nastup.
Crvena lampica kod bankara se upalila, a njegov utisak samo je potvrdila privrednikova kreditna istorija koja je pokazala da je prezadužen. Iz banke je ispraćen bez odobrenog zajma, piše Politika.
Poslednjih dana smo svjedoci da se nisu sve banke podjednako „okliznule” pri odobravanju kredita privredi. U tri srbijanske državne banke – Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd udio loših zajmova dostizao je i do 80 odsto odobrenih kredita što praktično znači da nema zajma koji je odobren „zdravom” dužniku.
Neke banke saopštavaju da nisu odobrile nijedan zajam privrednicima kojima se na dušu posljednjih dana dodaje epitet uništitelji banaka. Koje to „testove” neki bankari nisu položili kada su dozvolili da prezadužene firme povuku i njih na dno. Istini za volju četiri banke su u stečaju, ali ne i preduzeća privrednika koji slove za njihove najveće dužnike.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Stojan Dabić, stručnjak za bankarstvo i tržište hartija od vrednosti, kaže da banke odobravaju kredite na osnovu procjena njihovih službi o tome koliko je kredit rizičan, kakvi su instrumenti obezbjeđenja, da li je firma prezadužena, kakva je sigurnost posla za koji se traži kredit.
“Prije mnogo godina jedan direktor američkog trezora je rekao – nemoj davati kredit koji ne možeš da naplatiš o roku dospjeća. A kada dođe rok dospjeća zajam naplati bez obzira da li ti taj novac treba ili ne, a sjutra ga ponovo odobri za novu namjenu. U protivnom dužnik će se naviknuti na produženje, ponašaće se kao da je novac njegov i neće namjeravati da ga vrati. Poznato je da svi koji uzimaju kredit s visokom kamatom ne namjeravaju ni kredit da vrate, ni kamatu da plate. Psihologija im je takva. Nož im je pod grlom, gledaju da plate hitne obaveze i rezonuju da kredit više nije njihova briga, već bančina”, kaže Dabić.
Šta sve iskusnom bankarskom oku, poput onog s početka naše priče, može da zasmeta. Prije nekoliko godina malom biznisu davani su zajmovi iz povoljne nejmačke bankarske kreditne linije. Jedna gospođa, inače izuzetno dotjerana i obučena, prezentovala je projekat čiji su elaborat naši ljudi u komisiji ocijenili kao pravi primjer kako treba raditi. S tim se, međutim, nije saglasio stranac u komisiji rekavši da taj projekat za koji ona traži pare ne može da zaradi onoliko koliko ona troši na sebe. Ni ona zajam nije dobila.
“Banke sada imaju veliki udio loših, nenaplativih zajmova, a ne žele da ih otpišu u svojim bilansima. Radije će firmu da otjeraju u stečaj i da kažu da je sud tako odlučio. Razlog za takvo stanje je s jedne strane strah menadžmenta od vlasnika, a to su sada većinom strane banke, a s druge strane strahuju da će neko da im kaže da su se dogovorili s dužnikom i da su kredit dali s namjerom da ga dužnik ne otplati. To je smetnja da se banke više pozabave lošim kreditima privrede”, smatra Dabić.
Na pitanje, zašto udio loših zajmova ne „potapa” njegovu banku, jedan bankar koji je želio da ostane anoniman rekao je da tajne nema. Služba za upravljanje rizicima je dobro organizovana, stručno osposobljena, velika se pažnja posvećuje njihovom usavršavanju, zaštiti od prevara, postoji jasna podjela poslova kako bi se izbegao sukob interesa…
