Predsjednik Evropskog vijeća Herman Van Rompuy pripremio je prijedlog prema kojem bi se zemljama članicama eurozone nudili jeftini zajmovi u zamjenu za sprovođenje bolnih ekonomskih reformi.

Riječ je o konkretizaciji prijedloga sa summita EU-a iz decebmra prošle godine na kojem se tražio način kako podstaći zemlje članice eurozone na reforme kojima bi se izbjeglo ponavljanje finansijske i dužničke krize u više zemalja koje dijele zajedničku valutu.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

Po tom prijedlogu, zemlje eurozone zaključile bi sa evropskim institucijama bilataralne ugovore u kojima bi se obavezala ne sprovođenje strukturnih reformi, a zauzvrat bi dobile ciljanu finansijsku podršku.

Zajmovi bi bili atraktivni s kamatama nižim od onih koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima. Ti zajmovi bi na posredan način zapravo uključivali minimalne fiskalne transfere između zemalja eurozone, čemu se dugo protivila Njemačka.

Smatra se da bi fiskalni transferi gurnuli eurozonu korak bliže prema fiskalnoj uniji, posebno ako bi mehanizam “zajmovi za reforme” predstavljali zametak budućeg budžeta eurozone, koji se do sada u euro-žargonu nazivao “fiskalni kapacitet”.

U sklopu velikog remonta Ekonomske i monetarne unije (EMU) kako bi se uklonili nedostaci koje je dužnička kriza izbacila na površinu došlo se do dva reformska predloga – prvi je predlog da zemlje članice potpišu bilateralne ugovora s evropskim institucijama o sprovođenju strukturnih reformi, a drugi je stvaranje fiskalnog kapaciteta eurozone.

Međutim, na prošlogodišnjem decembarskom samitu u zaključcima su spomenuti ugovorni aranžmani, a izostavljen je fiskalni kapacitet i umjesto toga koristio se izraz mehanizam solidarnosti iz kojeg bi se podupirale reforme u zemljama članicama. Njemačka kancelarka Angela Merkel tada je rekla da fond solidarnosti ne bi trebao biti velik i da bi raspolagao s možda 10, 15 ili 20 milijardi eura.

U Van Rompuyevu prijedlogu se ne spominje kako bi se prikupljao novac kojim bi se finansirale reforme.

Šef eurozone, holandski ministar finansija Jeroen Dijsselbloem kritikovao je Van Rompuyev predlog o jeftinim zajmovima, ističući da podsticaj za reforme moraju doći iznutra, a ne izvana.

“Za modernizaciju ekonomije motivacija mora doći iznutra i ni na trenutak ne vjerujem da će velike zemlje preduzeti reforme u zamjenu za jeftine zajmove ili slične stvari, koje razmatra Van Rompuy”, rekao je Dijsselbloem u intervjuu za francuski poslovni list Les Echos.

“O tom pitanju trebaju da razgovaraju čelnici država. Prijedlog mi liči na onaj o euroobveznicama”, kaže Dijsselbloem. “Ja nisam za to jer bi to uklonilo bilo kakav podsticaj za vođenje zdrave budžetske politike. Samo razlike u kamatnim stopama koje zaračunavaju finansijska tržišta zavisna od politika koje se sprovode mogu poslati pravi signal. Nemojmo ponavljati takve greške”, dodao je šef eurozone.

Kako bi vlade sprovodile ono na što se obavežu zajmovi bi se isplaćivali u tranšama, a subvencionirani dio kamata bio bi isplaćen tek na kraju, kada se reforme sprovedu. U slučaju nepoštovanja ugovora, eurozona bi mogla da suspenduje kredit ili da traži povrat novca, stoji u Van Rompuyevu predlogu.

Ugovorene aranžmane u kojima bi se zemlje članice obavezivale na reforme odobravale bi članice eurozone.

U Van Rompuyevu predlogu se kaže da je finansijska podrška zamišljena kao pomoć ekonomiji, a ne kao naknada za troškove reformi.

Jeftine zajmove ne bi mogle dobiti zemlje koje imaju prekomjerni deficit ili su u programu finansijskog spašavanja. Poslovni.hr