Količina struje koju države članice Evropske unije dobijaju iz obnovljivi izvora je prvi put premašila ugalj, naftu i gas, pokazuju nove analize koje prenosi portal Euractiv.

Vetar, solarna, hidro i bioenergija proizvela je 40 odsto električne energije u 27 zemalja članica u prvoj polovini godine, prevazilazeći fosilna goriva koja su činila 34 odsto, prema klimatskom analitičkom centru Ember.

Kao rezultat toga, emisije ugljenika u bloku opale su za gotovo četvrtinu u prvoj polovini 2020. godine.

Iako je potražnja za električnom energijom u EU opala za 7 odsto zbog pandemije, proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 11 odsto, za šta su odgovorne nove vjetro i solarne instalacije, koje su proizvele rekordnu petinu električne energije u Evropi.

U Danskoj, 64 odsto električne energije je proizvedeno snagom vjetra i sunca.

U međuvremenu, proizvodnja fosilnih goriva opala je za 18 odsto, a upotreba uglja je zabilježila najveći pad.

Korišćenje uglja za proizvodnju električne energije opalo je za 95 odsto u Portugalu i za 58 odsto u Španiji u proteklih nekoliko godina.

Potražnja za ugljem opala je i u Njemačkoj, dok je Poljska po prvi put proizvela više električne energije koristeći ugalj, više od svog suseda i svih ostalih zemalja članica zajedno.

Prošle nedjelje, Poljska je objavila plan pomoći za svoj sektor eksploatacije uglja, koji pati od pada potražnje, jeftinijih alternativa i nagomilanih finansijskih gubitaka.

Poljska još uvjek nema plan kako da izbaci ugalj iz proizvodnje električne energije i tek treba da potpiše evropski sporazum o štetnim emisijama.

Poljska je bila jedna od najugroženijih zemalja EU zbog pada potražnje za električnom energijom, a takođe ima drugu najskuplju električnu energiju u Evropi, prenosi portal Novaekonomija.com.

Proizvodnja struje iz gasa pala je za 6 odsto, a smanjenje je registrovano u 11 zemalja, uključujući i zemlje južne Evrope.