Evropska unija od početka rata u Ukrajini traži način da se brzo oslobodi zavisnosti od energenata iz Rusije.
Evropska komisija je predstavila plan kako to može da izgleda. Jedno je na prvi pogled sigurno – mnogo će da košta.
Komisija je procijenila da za odbacivanje ruskih energenata do 2030. mora da uloži do 300 milijardi eura. Osim što izbacuje Rusiju kao izvor energije, plan treba da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na klimatski neutralne obnovljive izvore.
“Moramo hitno da smanjimo zavisnost od Rusije,” rekla je predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući nacrt plana u Briselu. “Za to ćemo mobilisati do 300 milijardi eura.”
Program treba da vodi uštedi potrošnje energije, ubrza istupanje iz fosilnog goriva i podstakne ulaganja.
“Ovim će naš, evropski ‘Zeleni dogovor’ uključiti turbo,” dodala je njemačka političarka. Jedan od konačnih ciljeva je da EU tokom ove decenije može potpuno da zaustavi uvoz ruskih energenata.
To podrazumijeva uštedu potrošnje sa sadašnjih devet na 13 odsto do 2030. i povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije sa 40 na 45 odsto.
Sa zakonodavne strane, EU treba da ubrza proceduru odobravanja projekata obnovljive energije, uvede obaveznu ugradnju krovnih solarnih panela na novim zgradama i počne da uvozi više vodonika, goriva koje sagorevanjem ne stvara štetne gasove.
Investiciono, EU mora da razvije elektromrežu, ali i gasovode i naftovode, jer postojeća mreža uglavnom vodi do Rusije. Samo Mađarska treba da uloži do dvije milijarde eura da se odvoji od ruskog gasa.
Program će se finansirati iz kredita i budžetskih uplata članica.
Mnoge od mjera iz nacrta tek treba da odobre države EU i Evropski parlament.
(DPA/B92)
