Na Zapadnom Balkana ima izvjesnog oporavka i privrednog rasta, iako se to još nije odrazilo na i dalje visoku stopu nezaposlenosti, niti na životni boljitak i veću potrošnju u zemljama tog regiona, tvrdi Evropska komisija.
U ekonomskoj analizi Evropske komisije za prvih šest mjeseci ove godine ističe se da je do oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri države tog regiona zapale u recesiju.
Oporavak i privredni rast bi trebalo da se nastave, ali kako je upozoreno, “i dalje mogu biti krhki”.
Zvaničnici u EK u Briselu su, uz sav oprez, Beti prenijeli da bi tome trebalo da pomogne i već uočljivo oživljavanje ekonomija u samoj Evropskoj uniji, koja je ubjedljivo glavno tržište zemalja Zapadnog Balkana i posebno Srbije.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Zbog uobičajeno “odloženog učinka” privrednog oporavka i rasta BDP, nezaposlenost se još nije smanjila, odnosno, kako se navodi u dokumentu EK, “uslovi na tržištu rada su i dalje teški na Zapadnom Balkanu, što utiče na bitno zauzdavanje potrošnje”, što je u tom regionu takođe bitan činilac ekonomskog rasta.
“Razlike u rastu BDP nisu, međutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1 odsto u Srbiji, pa do 4,3 odsto u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini je dostigla stopu od 44,5 odsto u aprilu ove godine, a samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gde je još uvek 29,9 odsto i Srbiji, gde je 24,1 posto”, navodi se u analizi EK.
Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvjesnog povoljnog učinka na realne prihode stanovništva.
U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste, “dok u Srbiji stagnira, ali je još uvijek veoma visoka”.
“Izuzev Turske, u svim zemljama u procesu pridruživanja EU je došlo do smanjenja platnog deficita zbog slabe domaće tražnje, što je ograničilo rast uvoza, dok je izvoz pospješen postepenim porastom inostranje tražnje”, navodi EK i dodaje da je “usklađivanje daleko manje upečatljivo kad je riječ o neuravnoteženosti budžeta”.
Kako se navodi, u Srbiji je vlada morala da posegne za revizijom budžeta i parlamentu je predložila da se budžetski deficit utvrdi na znatno viši nivo od 5,2 odsto BDP, a samo u Crnoj Gori, Kosovu i Turskoj je budžetska politika uglavnom bila usklađena s planom, ocjenjuje Evropska komisija. (pcnen.com)
