Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) branio je svoju težnju za nižim kamatnim stopama kako bi podstakao ekonomski rast i otvaranje novih radnih mjesta, gurnuvši liru na novi rekordno nizak nivo u odnosu na dolar.

Turska je napustila staru politiku zasnovanu na visokim troškovima zaduživanja i jakoj valuti u ime usporavanja inflacije, i umjesto toga prešla na novu strategiju koja daje prioritet većim investicijama, izvozu i snažnom otvaranju novih radnih mjesta, izjavio je Erdogan.

„Mogli smo Ili da odustanemo od investicija, proizvodnje, rasta i radnih mjesta, ili da prihvatimo istorijski izazov da ispunimo sopstvene prioritete“, rekao je turski predsednik posle sastanka vlade u glavnom gradu Ankari, prenosi Bloomberg.

Dok većina centralnih banaka govori o pooštravanju politike pošto globalni oporavak podstiče rast cijena, odluka Turske da od septembra smanji stope zaduživanja za četiri procentna poena uznemirila je tržišta i frustrirala investitore koji se žale da njena monetarna politika postaje sve nestalnija i nepredvidljivija.

Predsjednik se drži neortodoksne teze da visoki troškovi pozajmljivanja izazivaju inflaciju, a ne da je obuzdavaju, i on je do sada zahtijevao prijemčivo smanjenje stope centralne banke čak i dok rast cijena raste na skoro 20 odsto.

Erdoganovo obećanje da će udvostručiti svoj najnoviji pokušaj jeftinijeg finansiranja od strane nacionalne centralne banke dovelo je do pada kursa lire nakon zatvaranja turskih tržišta. Valuta je pala čak 2,1 odsto na 11,4767 za dolar i trgovala se za dodatnih 0,9 odsto niže na 11,3804 u ponedeljak uveče u Istanbulu, prenosi Biznis.rs.

U svom govoru, između ostalog, Erdogan je rekao da se protiv Turske vodi „igra“ onih koji koriste kamatne stope, kurs valute i inflaciju. „Turska će se obračunati sa nepravednim, neobjašnjivim povećanjem cijena onih koji koriste slabu liru kao izgovor. Znamo prilično dobro šta radimo sa trenutnom politikom, zašto to radimo i vrste rizika koje ona nosi i šta ćemo na kraju postići“, kaže Erdogan.

Njegova vladajuća partija decenijama je zasnivala svoj izborni uspjeh na brzom nivou ekonomskog rasta, često vođenog smanjenjem troškova zaduživanja kako bi se podstakla kreditna ekspanzija.

Kada je ekonomija potonula tokom pandemije, podrška Erdoganu i njegovoj partiji takođe je pala na rekordno najniže nivoe, što ga je navelo da udvostruči napore da podstakne rast, iako rastuće cene najviše štete njegovoj tradicionalnoj radničkoj bazi.