Protekla godina bila je izuzetno turbulentna za eurozonu, pri čemu su Njemačka i Francuska, njene najveće ekonomije, iskusile političke i ekonomske potrese koji su rezultirali time da nijedna od njih nema budžet za 2025. godinu.
Ekonomisti tvrde da je put obijje zemlje zabrinjavajuć, upozoravajući da bi nedostatak rasta, fiskalne neravnoteže i politička nepopustljivost mogli dovesti do opadanja i gubitka ugleda Evrope u cjelini.
„Današnja situacija se razlikuje od ranije [krize suverenog duga], s obzirom na to da najakutniji problemi Evrope više nisu koncentrisani u manjim ekonomijama poput Grčke. Umjesto toga, dvije najvažnije ekonomije Evrope su te koje se bore,“ rekao je Nil Širing, glavni ekonomista grupe Capital Economics, u analizi iz decembra.
„Evropa se suočava s kontinuiranim opadanjem bez suštinskih reformi u njenoj srži,“ rekao je Širing, napominjući da, ukoliko se one ne sprovedu, „teško je izbjeći zaključak da je budućnost Evrope obilježena veoma niskim rastom, stalnim brigama o fiskalnoj održivosti i sve manjim ugledom u svijetu sve više definisanom rivalstvom super-sila, SAD-a i Kine.“
Za sada, ni Francuska ni Njemačka nemaju budžet za 2025. godinu, zbog političkih sukoba koji su na kraju srušili njihove vlade.
Novi izbori u Njemačkoj zakazani su za februar, dok analitičari predviđaju da će u Francuskoj parlamentarni izbori biti održani sljedećeg ljeta. Zemlje trenutno funkcionišu sa privremenim budžetima, pošto su prenijele odredbe o porezima i rashodima iz 2024. u ovu godinu, a neizvjesno je kada će bilo koja od njih usvojiti budžet za 2025. godinu.
Francuska i Njemačka suočavaju se s različitim ekonomskim izazovima, koji odražavaju i opasnosti pretjerane potrošnje, kao i nedovoljne potrošnje.
Francuska je imala budžetski deficit procijenjen na 6,1% i dug od 112% u 2024. godini, prema podacima MMF-a. Očekuje se da će nova vlada pod premijerom Fransoa Bajruom imati poteškoća da pridobije sukobljene poslanike sa svih strana da usvoje budžet za 2025. godinu, baš kao što je to bio slučaj s njegovim prethodnikom Mišelom Barnijeom.
Njemačka se, s druge strane, suočava sa vanrednim saveznim izborima u februaru, nakon što se vladajuća koalicija pod kancelarom Olafom Šolcom raspala u jesen zbog nesuglasica oko ekonomskih i budžetskih politika. Problem Njemačke leži u nedovoljnoj potrošnji i nedostatku ulaganja, što je dovelo do pada privrednog rasta.
„U potpunoj suprotnosti, problem Njemačke je previše stroga fiskalna politika,“ primijetio je Nil Širing iz Capital Economics-a.
„Njena takozvana ‘kočnica duga’ značajno smanjuje prostor za deficitarnu potrošnju, iako je teret njemačkog javnog duga nizak. Uz stagnirajuću ekonomiju, Njemačkoj bi koristila labavija fiskalna politika — a pošto bi to gotovo sigurno povuklo uvoz iz drugih zemalja, to bi pomoglo rastu (i tako fiskalnoj konsolidaciji) u Francuskoj i Italiji,“ dodao je.
Fokus na rast
Ekonomisti ističu da nedostatak budžetskih planova znači da glavne ekonomije Evrope neće moći u potpunosti da se posvete politikama usmjerenim ka ekonomskom rastu, čime se nastavlja zabrinjavajući trend anemičnog rasta iz prethodnih godina.
Ovaj trend je izazvan spletom događaja, kao što su rat u Ukrajini i rast cijena energije, faktor koji je pogodio energetski intenzivne industrije u Evropi. Takođe, situacija je pogoršana slabijom potražnjom — kako eksternom, poput one iz Kine, tako i slabijom potrošnjom unutar Evrope — kao i dubljim strukturnim problemima, poput niskog rasta produktivnosti i nedostatka konkurentnosti.
Evropska centralna banka (ECB) pokušala je podstaći ekonomsku aktivnost u eurozoni snižavanjem kamatnih stopa, implementirajući smanjenje od 25 baznih poena u decembru — četvrto smanjenje ove godine — čime je ključna stopa spuštena na 3%. Centralna banka je izjavila da očekuje rast ekonomije eurozone od 0,7% u 2024. i 1,1% u 2025. godini. Inflacija u bloku procijenjena je na 2,4% u 2024. i 2,1% ove godine.
Rizici po ekonomski rast „ostaju nagnuti ka negativnoj strani,“ izjavila je predsjednica ECB-a Kristin Lagard na konferenciji za štampu u decembru, upozoravajući na mogućnost „većih tenzija u globalnoj trgovini“ i da bi „niži nivo povjerenja mogao spriječiti oporavak potrošnje i investicija brže nego što se očekivalo.“
Neki analitičari, poput Kaluma Pikeringa, glavnog ekonomiste u Peel Hunt-u, izjavili su za CNBC da bi ECB trebalo da bude smjelija i da se odluči za veća sniženja kamatnih stopa u 2025. godini.
Drugi smatraju da smanjenje kamatnih stopa ne može riješiti strukturne probleme, poput niskog rasta produktivnosti, niti se nositi s izazovima poput mogućih tarifa na evropski izvoz u SAD, koje bi, prema očekivanjima, mogao uvesti novoizabrani predsjednik SAD-a Donald Tramp.
„Naša osnovna prognoza je da će Evropa imati prilično tešku godinu u 2025. godini,“ rekao je Jari Šten, glavni ekonomista za Evropu u Goldman Saksu, za CNBC. Investiciona banka predviđa rast eurozone od 0,8% u 2025. godini — u poređenju s rastom od 2,5% za SAD u istom periodu.
„Mnogo je problema… visoke cijene energije, usporavanje Kine, politička nesigurnost, trgovinske tenzije — sve su to negativni faktori,“ rekao je Šten u emisiji „Squawk Box Europe“ na CNBC-ju. Ipak, investitori i dalje traže potencijalne pozitivne tačke u regionu.
„Ljudi se pitaju da li bi u Njemačkoj, nakon novih izbora, mogla postojati veća fiskalna podrška — možda, mislimo da će je biti donekle, ali smatramo da će na kraju biti ograničena,“ rekao je Šten.
„Takođe se pitaju da li bi evropski potrošač konačno mogao pozitivno iznenaditi; stopa štednje je visoka, zapravo ima dosta novca [koji bi se mogao potrošiti], ali opet mislimo da će postojati određena podrška, ali je malo vjerovatno da će doći do velikog pozitivnog iznenađenja.“
Šten je istakao da će niže kamatne stope „donekle pomoći sa štednjom i podstaći potrošnju, i to je jedan od razloga zašto zaista mislimo da će Evropa rasti sljedeće godine, uprkos ovim izazovima.“
„Ali, istovremeno, mislim da moramo biti realni i priznati da mnogi problemi o kojima smo govorili — poput cijena energije, Kine, strukturnih pitanja — neće biti riješeni snižavanjem kamatnih stopa,“ dodao je.
„Na kraju, biće to izazovno okruženje.“
Izvor: CNBC
