Evropska centralna banka moraće da djeluje mnogo žustrije nego što se ranije očekivalo da bi obuzdala rekordnu inflaciju, čak i kada eurozona podlegne recesiji, pokazalo je istraživanje ekonomista.
Očekuje se da će depozitna stopa ECB-a dostići 2,5 odsto do sljedećeg marta, više od 1,5 odsto predviđenih u ranijoj anketi. Taj napredak uključuje povećanje od 75 baznih poena 27. oktobra i još jedno povećanje od 50 baznih poena u decembru.
Više od dvije trećine ispitanika reklo je da zvaničnici zaostaju u borbi protiv povećanja cijena, koje su pet puta ispod ciljanih dva odsto.
Istraživanje sugeriše kako pad ekonomije 19 zemalja eurozone neće dovesti do zaustavljanja povećanja stope, čiji pad je počeo odgovarati stopi Federalnih rezervi, uprkos tome što je počeo četiri mjeseca kasnije.
Ali rezultati takođe ukazuju na zabrinutost da prognoze ECB-a mogu biti preterane: jedan analitičar je rekao da bi stope mogle biti smanjene već u julu, iako je srednja prognoza da će prvo smanjenje doći 2024. godine.
“S obzirom na predstojeću recesiju, nedavna previranja na tržištu u Velikoj Britaniji i sve veće finansijske rizike, ECB će morati da postupa veoma pažljivo”, rekao je Carsten Brzeski, ekonomista u ING-u. “Moraće da balansira između slepe odlučnosti u borbi protiv inflacije i preranog zaokreta”.
Određivanje idealne doze monetarnog pooštravanja biće opasno. Iako se moraju rešiti rastuće cijene, povećanja cijena počinju da opterećuju domaćinstva i kompanije koje su već spremne na skok zimskih troškova energije, pa čak i potencijalne nestašice.
Na granici eurozone ruski rat u Ukrajini – odgovoran za veliki dio neizvesnosti – mogao bi postati nuklearni.
Neki zvaničnici žele da stope dostignu takozvani neutralni nivo koji niti stimuliše niti sputava ekonomiju, a smatra se da su negdje blizu dva odsto – prije nego što procene koliko dalje treba da se poveća.
“Inflacija će ostati neugodno visoka tokom narednih mjeseci, prije nego što će naglo pasti kasnije sljedeće godine”, rekao je Nerijus Maciulis, ekonomista u Swedbank. “U tom kontekstu ECB će vrlo vjrovatno previše pooštriti aktivnosti”.
Osim o stopama, odvija se debata o tome kada početi smanjivanje zaliha obveznica od pet biliona eura (4,9 biliona dolara), koje je ECB stekla tokom nedavnih kriza – proces poznat kao kvantitativno zaoštravanje.
Dok većina ekonomista očekuje da će ovaj proces početi do trećeg kvartala 2023. godine, većina ne misli da bi ECB bila u stanju da pusti više od 30 posto svojih obveznica – ističući opasnost od propadanja prinosa na obveznice nekih vlada eurozone.
Nešto više od polovine reklo je da će ECB vjerovatno koristiti svoj instrument za zaštitu prenosa, alat koji je predstavljen u julu, za rješavanje neopravdanih tržišnih turbulencija u narednih 12 mjeseci.
Više detalja o kvantitativnom zaoštravanju moglo bi doći u decembru, kaže Luca Mezzomo, ekonomista u Intesa Sanpaolo, što je dio onoga što on naziva “široko zasnovanim ograničenjem monetarne politike uprkos gotovo izvjesnoj recesiji”.
Takođe, 62 odsto analitičara predviđa u oktobru objavu o promjenama u načinu dobijanja naknade od ECB-a koju imaju neki od kratkoročnih komercijalnih kreditora.
Kako su stope podignute, banke uživaju u lakom povratu viška likvidnosti, od kojih neke potiču od jeftinog, dugoročnog finansiranja koje obezbjeđuje ECB za povećanje kredita.
Stroži uslovi za te kredite vjerovatno će pojesti profit banaka, iako je inflacija i dalje najveći rizik za izglede Evrope, prema mišljenju ispitanika u anketi.
Član Izvršnog odbora Gabriel Makhlouf upozorio je ove sedmice da su neki drugi efekti na plate vjerovatno uzrokovani porastom cijena, dok je njegov kolega Joachim Nagel rekao da će se inflacija samo postepeno smanjivati tokom naredne godine.
“ECB nije ni blizu gotova u svojoj borbi protiv inflacije”, rekao je Elmar Voelker iz LBBW-a. “Na narednim sastancima biće neophodno dalje pooštravanje monetarne politike”.
Izvor: Bloomberg Adria
