Ukupan državni dug sa depozitima na 31. mart iznosio je 3,615 milijardi eura, ili 68,13 odsto BDP-a.
-Spoljni dug iznosio je 3,671 milijardu eura, odnosno 69,18 odsto BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 393,21 milion eura, odnosno 7,41 odsto BDP-a. Depoziti na dan 31.3.2022. godine iznosili su 449,16 miliona eura, uključujući 38.447unci zlata (čija je vrijednost na dan 31.3.2022. godine 67,43 miliona eura) ili 8,46 odsto BDP-a piše u dokumentu Ministarstva finansija.
U odnosu na isti period prošle godine, državni dug je pao za 33 miliona eura.
Tokom prvog kvartala 2022. godine došlo je do smanjenja državnog duga u odnosu na kraj 2021. godine, prije svega usled redovnog izmirenja kreditnih obaveza, kao i usled činjenice da tokom prvog kvartala nije bilo novih kreditnih aranžmana. U prvom kvartalu povučeno je ukupno 36,36 miliona eura, od čega se 19,25 miliona eura (21,42 miliona dolara) odnosilo na povlačenje kreditnih sredstava za potrebe izgradnje prioritetne dionice Smokovac Uvač Mateševo. Za realizaci ju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično u toku prvog kvartala 2022. godine povučeno je oko 17,11 miliona eura.
Tokom prvog kvartala 2022. godine izvršena je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 54,3 miliona eura, od čega se 8,03 miliona eura odnosilo na otplatu dugarezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 46,27 miliona eura. U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 6,06 mi liona eura, od čega je otplata domaće kamate iznosila 0,72 miliona eura, dok je otplata ino kamate iznosila 5,34 miliona eura piše u dokumentu MF-a, na čijem čelu je od kraja aprila Aleksandar Damjanović.
Do tada je na čelu Ministarstva finansija bio Milojko Spajić, koji je po dolasku na funkciju, 4. decembra 2020. godine, odmah u ime Vlade pozajmio 750 miliona eura. Time je i državni dug bio znatno povećan. Od tada više nije bilo pozajmica, a nedavno je Damjanović saopštio da je dio tog novca korišćen i za tekuću potrošnju. Najveći dio je potrošen za otplatu duga po osnovu pozajmica koje su ostvarile prethodne vlade.
Najveći dug po osnovu obveznica
Najveći dug država ima po osnovu obveznica, 1,75 milijardi eura. Dug prema Eksim banci iznosi 684 miliona eura. U pitanju je kredit od 944 miliona dolara, koji je lani hedžovan, a iskorišćen je za finansiranje prioritetne dionice autoputa Bar Boljare, od Smokovca do Mateševa, koja još nije završena. Gradnja je počela prije sedam godina.Evropskoj investicionoj banci se duguje 100,45 miliona. Na osnovu garancija Svjetske banke Crna Gora ima dug za dva kredita od po 250 miliona eura.Mećunarodnoj banci za obnovu i razvoj duguje se 186,45 miliona, Evropskoj komisiji 60 miliona, Pariskom klubu povjerilaca 59,2 miliona eura, Banci za razvoj Savjeta Evrope 65,4 miliona, Kredit Svis banci 30 miliona, MMF-u 75,3 miliona.
Dug po osnovu domaćih obveznica je 142,44 miliona, dok se poslovnim bankama u CG duguje 122,7 miliona. Država ima dug i prema domaćim pravnim licima od 34,2 miliona eura.
(Dan)
