Ugovoreni iznos izdatih državnih garancija na kraju prošle godine iznosi 625,53 miliona eura, što je za oko 15,13 miliona eura više u odnosu na isti period 2021. godine. Od ovog iznosa, angažovana sredstva iznose 504,33 miliona eura, pokazuju podaci Ministarstva finansija.
Stanje duga na kraju 2022. godine, po osnovu izdatih garancija domaćim i ino kreditorima iznosi 176,50 miliona eura, što predstavlja 3,04% BDP-a. U odnosu na kraj 2021. godine, na kraju 2022. godine stanje duga po osnovu izdatih državnih garancija se smanjio 13,57 miliona eura.
Domaće garancije su uglavnom izdate u cilju podrške kompanijama za realizaciju kapitalnih projekata, za restrukturiranje i kao podrška realizaciji sanacionih planova lokalnih samouprava. Tokom prošle godine, država nije izdavala domaće garancije, a one trenutno iznose oko 66 miliona eura. Od tog iznosa, najveći iznos odnosi se na realizaciju sanacionih planova za lokalne samouprave iz 2015. godine.
Spoljne garancije su izdate za implementaciju raznih infrastrukturnih projekata, obezbjeđenje podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i u cilju podrške za restrukturiranje infrastrukture, modernizaciju aerodroma i energetskog sistema.
Spoljne garancije iznose oko 559 miliona eura. Angažovani/povučeni iznos garancija koje je Vlada Crne Gore izdala za zajmove kod inostranih kreditora iznosi 438,74 miliona eura, dok je stanje duga po istim na kraju 2022. godine 146,09 miliona eura ili 2,52% BDP-a.
Trenutno najstarije garancije, koje su i dalje aktivne, su iz 2002. godine. One se odnose na rekonstrukciju elektroenergetskog Sistema – projekta EPCG-a i CGES-a, a stanje duga po ovom osnovu nešto više od million eura.
Poslednje zaključene garancije su iz prošle godine. Krajem decembra 2022. godine, država Crna Gora zaključila je Ugovor o garanciji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za Ugovor o kreditu između EBRD-a i Željezničke infrastructure u iznosu od 11 miliona eura, a za potrebe realizacije Projekta nabavke mehanizacije za održavanje pruga (građevinsko i elektrotehničko) i nove opreme za pomoćni voz.
MN: Najviše državnih garancija palo zbog KAP-a
Značajan iznos “pada” državne garancije desio se 2011. godine. Tada je iz državne kase plaćeno 32,92 miliona eura za palu garanciju za kredit koji je Željezara, kojom je gazdovala firma “MNSS” uzela kod Kredit Svis banke. Takođe, te godine je plaćeno 992 hiljade eura nakon što je aktivirana garancija za kredit “Pobjede” kod Sosijete ženeral banke.
Već naredne godine gotovo 25 miliona eura plaćeno je za kredit Kombinata aluminijuma kod Dojče banke i kredite Rudnika boksita i Pobjede.
Najveći iznos državne garancije isplaćen je 2013. godine i to 107 miliona eura, a najviše ponovo zbog izdatih garancija Kombinatu aluminijuma. Taj novac je plaćen za kredite kod ruske VT banke, 60 miliona, i 42,7 miliona eura za kredit kod OTP banke. Oko 530 hiljada otišlo je NLB banci za kredit Rudnika boksita, zatim za “Mi Rai” 1,69 miliona kod Hipotekarne banke, za bjelopoljku “Lenku”, Fabriku elektroda “Piva” 1,65 miliona.
Nešto više od 15 miliona eura državnih garancija isplaćeno je 2014. godine. Za kredite Rudnika uglja kod NLB banke pet miliona, “Melgonija primorka” takođe kod NLB banke 4,5 miliona, kaoi šest miliona euara za dva kredita “Pobjede”.
U periodu od 2015. do 2018. godine nijesu isplaćivane državne garancije. Međutim, već godinu kasnije palo je 9,4 miliona eura garancija za kredite Atlas banke i Invest banke u stečaju, biznismena Duška Kneževića, i 29,25 miliona eura zbog projekta prečišćavanja otpadnih voda u Budvi.
Posljednji put najveći rizik od pada garacija bio je 2021. godine kada je kineska Eksim banka zamalo aktivira garancije za kredite Barske i Crnogorske plovidbe. Tada je Ministarstvo finansija ispregovaralo da banka povućr svega 4,6 miliona eura koliko je iznos rate koju ova dva preduzeća nijesu mogla da izmire po osnovu kredita za kupovinu prodova. Tada je izbjegnut aktivacija državne garancije u iznosu od oko 60 miliona eura.
Bankar.me
