Ukoliko bi država prodala 82,23 odsto akcija Komercijalne banke kao što je najavljeno, po cijeni koju je u neobavezujućoj ponudi dala NLB banka, od 450 miliona eura, na akcijama koje je morala da otkupi od međunarodnih investicionih fondova biće na gubitku oko 36 miliona eura.
Naime, u junu je Republika Srbija platila 6,8 odsto akcija njemačkog DEG i švedskog Sved onda 43,7 miliona eura, odnosno plaćala je akciju 37,7 eura. Ako otkupi i akcije EBRD-a (24,4 odsto) i IFC-a (10,15 odsto) po istoj cijeni država će platiti ukupno oko 263 miliona eura za akcije fondova koji su ušli u banku u periodu od 2006. do 2009. godine.
Upravo te, 2009. godine napravljen je ugovor prema kome su ova četiri investitora dobili tzv. put opciju, odnosno pravo da ukoliko se ne ispune uslovi, a to je bila privatizacija banke u određenom roku, prodaju državi svoje udjele po unaprijed dogovorenoj cijeni. Ispostavilo se da je ugovorena cijena znatno iznad tržišne u ovom trenutku, s obzirom da se na berzi u ovom trenutku akcijom Komercijalne trguje po cijeni od 3.213 dinara. Za tih 41,3 odsto akcija koje su fondovi držali u rukama, po cijeni akcije od 32,54 eura koju je ponudila NLB, država bi, ukoliko bi to bila i krajnja cijena, mogla dobiti 227 miliona eura, odnosno 36 miliona manje od onog koliko ih je platila, odnosno će platiti s obzirom da je nedavno objavljeno da je napravljen sporazum o preuzimanju akcija EBRD-a i IFC-a.
Stručnjaci smatraju da je cijena za Komercijalnu banku, koja je druga na tržištu sa oko 11 odsto udjela, sa oko 3,5 milijardi eura aktive i preko dvije milijarde eura štednje, na nivou knjigovodstvene vrijednosti dobra.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA, kaže da je, ako pogledamo prodaje banaka u zemlji i regionu, prodaja po knjigovodstvenoj vrijednosti uz odstupanje od pet odsto prihvatljiva.
„Ako pogledamo prodaje drugih banaka na osnovu dostupnih podataka imamo da je OTP banka kupila Sosijete ženeral po cijeni nešto višoj od knjigovodstvene vrednosti što je uspjeh. Doduše to je bilo u paketu kupovine banaka u cijelom regionu. Vojvođanska banka je prodata ispod knjigovodstvene vrijednosti. Ove druge banke kao što su Alfa ili Pireus se teško mogu porediti, jer su prodate u krizi. Mislim da bi za Komercijalnu banku bila prihvatljiva cijena na nivou knjigovodstvene uz eventualno odstupanje od pet odsto. S obzirom da se radi o neobavezujućim ponudama, nadam se da će u pregovorima država postići još bolju cijenu“, kaže Radosavljević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocjenjuje da nam ove neobavezujuće ponude govore da je vrijeme visokih cijena za banke prošlo.
„Od 2008. godine desile su se dve stvari koje su uticale na vrijednost banaka. Prvo je regulacija bankarskog sektora i poskupljivanje obavljanja bankarskog posla. Drugo je pad ekonomske aktivnosti. U Srbiji banka ne može da postigne značajnu vrijednost, ako radi u privredi koja ima nisku stopu privrednog rasta. Srbija u posljednjih 10 godina je među zemljama sa najnižim rastom u Evropi, a posle nešto višeg rasta prošle godine ove se opet vraćamo na niže stope. Bankama nije lako da budu profitabilne u takvom okruženju. Njima najviše odgovara dinamična privreda. Zato bi bilo čudo da u stagnantnoj ekonomiji gdje se malo investira postigne visoka cijena za banku“, smatra Šoškić.
Što se tiče prodaje Komercijalne, pravo pitanje je da li je država u stanju da efikasno upravlja bankom, odnosno da uvede standarde korporativnog upravljanja.
„Trebalo bi do sada da smo došli barem do tog nivoa, a onda ne bi bilo nužno privatizovati banku. U suprotnom ako država ne može da sačuva banku od partijskog upravljanja bolje je privatizovati jer banka, posebno velika, može izazvati nestabilnost finansijskog sistema“, napominje Šoškić.
Knjigovodstvena vrijednost jedne akcije Komercijalne banke je 3.929,9 dinara ili 33,4 eura, iz čega proizilazi da je knjigovodstvena vrijednost cijele banke oko 562 miliona eura. Ponuda NLB banke vrednuje Komercijalnu oko 547 miliona eura, dok ponuda AIK banke cijeni Komercijalnu oko 523 miliona, a Rajfajzen banka 474 miliona eura.
Izvor: Danas
