Dogovor o korišćenju zajedničke evropske valute u Crnoj Gori može se očekivati u završnoj fazi pregovora o njenom članstvu u EU, a zavisiće od makroekonomske situacije i zdravlja javnih finansija, smatra slovenački ekonomista Mojmir Mrak.
“Jedna značajna specifičnost pregovora Crne Gore o ulasku u EU odnosi se na Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna unija, a kako će se regulisati ta specifičnost da se Crnoj Gori formalno odobri korišćenje eura u uslovima kada zemlji nije bilo potrebno da ispuni Mastrihtske kriterijume, ne bih htio da spekulišem“, rekao je Mrak agenciji Mina-business.
On smatra da će do dogovora o tom specifičnom pitanju doći u završnoj fazi pregovora, kao i da će zavisiti od stabilnosti makroekonomske situacije u Crnoj Gori i njenih javnih finansija.
“Treba imati na umu da neke od zemalja članica EU koje su htjele da uđu u eurozonu nijesu bile prihvaćene, jer nijesu u potpunosti ispunjavale neki od Mastrihstkih kriterijuma. Sjećam se jedne od baltičkih zemalja koja 2007. godine nije ušla u eurozonu, jer je njena inflacija bila marginalno viša od Mastrihtskog kriterijuma u toj oblasti u ono vrijeme”, kazao je Mrak.
On je naveo da su iskustva Slovenije u pregovorima za ulazak u EU u oblasti koja se odnosi na ekonomsku i fiskalnu uniju, samo u jednom dijelu relevantna za sadašnje pregovore Crne Gore u toj oblasti.
“Ona su relevantna u oblasti koja se odnosi na položaj centralne banke i njenu samostalnost. Međutim, i u toj oblasti postoje značajne razlike, jer je Slovenija u vrijeme pregovora o ulasku u EU imala vlastitu valutu i monetarnu politiku kojom je rukovodila centralna banka“, saopštio je Mrak.
On je dodao da je u Crnoj Gori, koja ima euro kao sredstvo plaćanja, situacija u toj oblasti bitno drugačija.
„Drugi dio pravnog reda u Poglavlju 17, u kojoj je relevantnost slovenačkih iskustava veoma ograničena, odnosi se na sprovođenje ekonomske i fiskalne politike. U toj oblasti je pravni poredak danas mnogo obimniji i kompleksniji nego što je bio u naše vrijeme“, rekao je Mrak.
On je podsjetio da je Slovenija tada u toj oblasti imala više-manje jedan značajan pravni akt EU – Pakt o stabilnosti i rastu, dok danas postoji niz pravnih akata usmjerenih na sprječavanje novih kriza.
Mrak je kazao da se Slovenija u procesu pristupanja EU odlučila i za brzo ispunjavanje takozvanih Mastrihtskih kriterijuma, koji su uslov za ulazak u eurozonu.
On je kazao da postoji i niz drugih benefita koje donosi korišćenje zajedničke valute, a koje ljudi osjećaju u svakodnevnom životu i koji se, između ostalog, odnosne na putovanja u druge zemlje koje imaju istu valutu.
„Ali prošla kriza eurozone jasno je ukazala i na činjenicu da članstvo u tom društvu nije bez troškova. Slovenija je, naime, trebalo da participira u snošenju troškova do kojih je došlo tokom rješavanja krize nekih zemalja eurozone“, rekao je Mrak.
