Preduzeće Aerodromi Crne Gore (ACG) poslovnu prošlu godinu završilo je sa dobiti prije oporezivanja od 10,53 miliona eura. To je skoro pet puta bolji rezultat nego 2022. kada su imali dobit prije oporezivanja u iznosu od 2,44 miliona eura, pokazuju zvanični finansijski iskazi ovog državnog preduzeća koji su objavljeni na sajtu Poreske uprave, prenose “Vijesti”.
Nakon oporezivanja, prošlogodišnja dobit iznosi 9,55 miliona eura. Državna kompanija na čijem je čelu donedavno bio izvršni direktor Vladan Drašković, koga je dan pred svoju sopstvenu smjenu, razriješio bivši Odbor direktora predvođen Eldinom Dobardžićem (URA), prošle godine je ostvarila prihode od osnovnih usluga putnicima i avio-kompanijama, u iznosu od 28,88 miliona eura, što je oko 7,7 miliona više nego 2022.
Prihodi od zakupnina iznosili su 5,12 miliona eura i bili su skoro 1,6 miliona eura veći nego godinu ranije. Inače, prošla godina je bila prva kompletna poslovna godina u kojoj je ACG vodio Drašković koji je na tu funkciju imenovan 5. septembra 2022.
Na rashodovnoj strani, ACG su prošle godine najviše novca potrošili za zarade i naknade zarada zaposlenih – 15,06 miliona eura, što je skoro 1,2 miliona više nego 2022. Prosječan broj zaposlenih u Aerodromima tokom prošle godine bio je 963 što je 78 radnika više nego 2022.
Državna aerodromska kompanija je prošle godine nabavila novih osnovnih sredstava u vrijednosti od 1,95 miliona eura, što je oko četiri puta više nego 2022. godina kada je kupljena oprema u vrijednosti od 471,59 hiljada eura. Veće nabavke realizovane tokom prošle godine bile su oprema za saobraćaj – 1,33 miliona eura (novo teško vatrogasno vozilo, vozila za servis toaleta, kolica za ukrcavanje bolesnika, stalaže za avionske kontejnere), vozilo za odleđivanje aviona od 145 hiljada eura.
ACG su poslovnu prošlu godinu okončali sa 25,5 miliona eura na svojim računima. Odlukom Odbora direktora od 12. oktobra prošle godine, na 12 mjeseci je oročen iznos od 1,5 miliona u Ziraat banci, odnosno pola miliona u Lovćen banci.
Na posljednji dan prošle godine ACG je imao potraživanja od poslovnih partnera od 8,45 miliona eura, dok takozvana ostala potraživanja iznose 12,95 miliona. Od toga se najviše novca – 9,87 miliona odnosi na potraživanje od Ministarstva finansija. Taj novac je dobit za 2019. godinu koja je prenijeta u budžet države bez Odluke Odbora direktora i prije usvojenih finansijskih izvještaja. ACG potražuju i tri miliona eura koji su bili oročeni u Atlas banci, a prije uvođenja stečaja u ovoj banci su prebačena na poseban račun u Centralnoj banci.
ACG imaju i ukupno 2,23 miliona dugoročnih obaveza, većinom po još nevraćenom dijelu glavnice kredita od 12 miliona eura kojeg su 2004. uzeli od Evropske investicione banke za tada aktuelnu modernizaciju aerodroma u Podgorici i Tivtu, tek preuzetih od JAT-a.
Kratkoročne obaveze iznose šest miliona, a odnose se na odobrene, a neiskorišćene popuste avio-kompanijama po takozvanoj podsticajnoj šemi koju ACG ima za povećanje obima saobraćaja u Podgorici i Tivtu, odnosno uvećanja aviodostupnosti Crne Gore.
Te popuste ostvarene u prošloj godini avio-kompanije najčešće koriste za zatvaranje svojih budućih obaveza prema ACG, dok se za manji dio popusta, na zahtjev avio-kompanije, vrši povraćaj novca.
