Evropska komisija će iduće sedmice predstaviti dugo najavljivani Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan.
Očekuje se da ovaj paket podrške oporavku regijona i ekonomskom približavanju EU, bude “težak” devet milijardi eura, prenosi Tanjug.
Evropska komisija, na čelu sa Ursulom von der Leyen, stupajući na dužnost krajem prošle godine, najavila je da će joj Zapadni Balkan i proširenje biti jedan od prioriteta.
Tada je, pored nove metodologije pristupanja, koja je praktično odblokirala politički put Zapadnog Balkana u EU, najavljen i “drugi stub” obnovljene politike proširenja, a to je ekonomsko približavanje regijona Uniji.
Ekonomsko-investicioni paket je dio novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3), čija ukupna vrijednost za narednih sedam godina iznosi 14,5 miljardi eura za zemlje u procesu pristupanja EU.
U skladu sa najavljenom promjenom u raspodjeli sredstava iz IPA fondova, na način da se novac više neće dodjeljivati po zemljama, već po odobrenim projektima, i Ekonomsko-investicioni plan pokrivaće različite projekte, njih 18, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera.
Ekonomsko-investicioni plan
“Povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup internetu, biće okosnica plana”, kaže Ana Pisonero za Tanjug.
Ekonomsko-investicionim planom predviđeno je i posebno ulaganje u obrazovne sisteme zemalja regijona, ali i kreditne linije za razvoj privatnog sektora.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi kaže da Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, pored podsticanja regionalne saradnje, ima za cilj i da smanji razlike između ekonomija EU-a i regijona, dovede do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mjesta i vrati mlade i radnu snagu na Zapadni Balkan.
“Ideja plana je da se, pored svega što već EU radi na Zapadnom Balkanu, privuku i drugi izvori, kao što su međunarodne finansijske institucije i bilateralna saradnja”, ocenjuje Varhelyi.
Regionalna ekonomska integracija
U Briselu dodaju da su velike razlike između ekonomija EU-a i Zapadnog Balkana “najveći problem i korijen svih drugih problema”.
“Što brže zatvorimo taj rascjep i stvorimo otporne ekonomije, to će se zemlje regiona moći brže pridružiti EU”, kaže Varhelyi.
U EK-a, pred objavljivanje Ekonomsko-investicionog paketa, naglašavaju da rad na stvaranju jače regionalne integracije i povezanosti na Zapadnom Balkanu nije zamjena za eurointegracioni put, već njegov komplementarni dio.
“Regionalna ekonomska integracija takođe može pomoći da se regijon približi jedinstvenom tržištu EU-a, što donosi koristi i za regijon, i za EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promijenio”, kaže Pisonero.
