Nacrtom zakona o budžetu za narednu godinu predviđen je deficit budžeta, iako je godinama unazad iz odlazeće vlade Duška Markovića potencirano kako ćemo u 2021. godini imati suficit u budžetu, potvrdilo je za Dan više izvora pri Ministarstvu finansija.
Takođe, budžetom za narednu godinu predviđena je otplata duga u iznosu od minimum 456 miliona eura.
Nedostajuća sredstva u budžetu biće zbir otplate duga i deficita budžeta, a koliko će se ukupno država zadužiti u narednoj godini, zavisiće i od toga koliko depozita aktuelna vlada ostavi narednoj.
Sastanak o budžetu juče su održali predstavnici Ministarstva finansija, koji je predvodio aktuelni ministar Darko Radunović, i kandidati za ministra finansija Milojko Spajić, ministra za kapitalne investicije Mladen Bojanić i ministra za ekonomski razvoj Jakov Milatović.
Nakon tročasovnog sastanka, iz Ministarstva finansija su kazali da su sagovornike upoznali sa aktuelnim makroekonomskim i fiskalnim kretanjima i prezentovali osnovne parametre koji su obilježili ovu, kao i projekcije za narednu godinu.
“Uvažavajući ozbiljnost finansijske situacije, sastanak je protekao u konstruktivnom razgovoru i biće nastavljen u srijedu”, naveli su u saopštenju.
Ranije su kazali da su nacrt zakona o bucetu uradili u zakonskom roku do 30. oktobra, ali ga nisu poslali Vladi, odnosno Skupštini, jer je mandatar Zdravko Krivokapić najavio reorganizaciju izvršne vlasti.
Spajić je nakon sastanka kratko kazao da je situacija u državi ozbiljna i zahtijeva razgovore.
“Dobro je da smo počeli sa razgovorima i nastavićemo ih u srijedu”, rekao je Spajić.
Predstavnici Ministarstva finansija su, dakle, kandidatima za ministre dali nacrt budžeta, i oni treba u vrlo kratkom roku da pregledaju obimnu dokumentaciju i da daju svoje sugestije na predlog nacrta.
Iz Ministarstva finansija su, prema informacijama Dana, od kandidata tražili da im daju detalje u vezi sa reorganizacijom državne uprave, s obzirom na to da će imati 12 ministarstava, što je znatno drugačije od sadašnje koncepcije Vlade.
Na sastanku je, prema informacijama Dana, bilo priče i o nekim odlukama Vlade za koje kandidati smatraju da su bile pogrešne, prije svega, odluka o neotvaranju granica sa Srbijom zbog čega su prihodi od turizma bili znatno manji.
Na koliki je iznos projektovan deficit budžeta Dan nije uspio da sazna.
Prema dokumentu Program ekonomskih reformi (PER) od 2020. do 2022. godine, koji je usvojen u januaru, prije pandemije virusa korona, Vlada je projektovala suficit od 70,4 miliona u realnom scenariju i 32 miliona u scenariju nižeg rasta.
Scenario nižeg rasta je podrazumijevao rast BDP-a od 1,4 odsto, međutim, rasta neće biti, a, zbog posledica virusa korona, pad BDP-a u ovoj godini prognozira se od 12 do 14,3 odsto.
BDP je lani bio 4,95 milijardi, što znači da će njegov pad iznositi, po sadašnjim prognozama, od 530 do 620 miliona eura.
Prihodi u ovoj godini su za osam mjeseci bili manji za 150 miliona, dok su izdaci uvećani za preko 100 miliona.
Mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapić juče je kazao da buduća vlada ne očekuje opstrukcije u vezi sa koncipiranjem budžeta za narednu godinu, već saradnju koja bi trebalo da doprinese poboljšanju života građana Crne Gore.
“Rješenje će se naći ukoliko nema opstrukcija. Ovog puta ne očekujemo bilo kakav vid opstrukcije, već da sarađujemo, jer ovo nije Crna Gora koja je podijeljena, već zajednička državau kojoj svi treba da participiramo2, rekao je Krivokapić nakon sjednice Skupštine koja je održana na Cetinju.
On je dodao da Crna Gora prvi put doživljava demokratske promjene koje stvaraju neke nove standarde, a to je saradnja.
Kada jedna vlast dolazi, a druga odlazi, pošteno bi bilo da na kraju godine onaj koji je do tada nešto pripremao da najbolje podatke, kako bi zajedničkim djelovanjem to ostvarili za dobrobit građana i podigli kvalitet njihovog života”, kazao je Krivokapić.
On smatra da je u ovom trenutku, pored bitke koju vodi zdravstveni sistem, najteža situacija u ekonomiji.
Aranžman sa MMF-om krajnji korak
Krivokapić je na pitanje novinara da li je aranžman Crne Gore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) izvjestan, odgovorio da je to jedna od opcija, odnosno krajnji korak na koji bi se odlučili.
“Moramo da imamo više varijanti rješenja, a jedno od njih je saradnja sa MMF-om. To je poslednji korak na koji bismo se odlučili. Imamo drugih rješenja, koja ne želim da otkrivam, i nadam se da će ona biti plodotvorna”, rekao je Krivokapić.
