Da li je Crna Gora zvanično u recesiji biće ozvaničeno tek krajem decembra, kada bi Uprava za statistiku (Monstat) trebalo da objavi podatke o bruto-domaćem proizvodu (BDP) za ovogodišnji treći kvartal.
Prema definiciji, recesija je kada ekonomije države – njen BDP ima pad dva uzastopna tromjesečja.
Monstat je objavio juče da je u prvom tromjesečju ove godine (januar, februar i mart) crnogorski BDP imao rast od 2,7 odsto.
Podatke za drugi kvartal (april, maj i jun) Monstat će objaviti tek 23. septembra. Svi sadašnji pokazatelji govore da će u ovom periodu postojati značajni pad BDP-a, kao i u ljetnjem tromjesečju kada se očekuje pad prihoda od turizma od najmanje 40 odsto. Međutim, podatke za treći kvartal (jul, avgust i septembar) Monstat će, prema svom kalendaru, objaviti tek 21. decembra.
Međunarodni monetarni fond je prognozirao da bi za cijelu godinu crnogorska ekonomija mogla pasti za 9 odsto, što je blizu granice za takozvanu ekonomsku depresiju koja predstavlja duboku ekonomsku krizu.
Ekonomska depresija je, prema definiciji, kada godišnji pad ekonomije pređe 10 odsto, ili ako recesija traje neprekidno dvije godine, odnosno četiri vezana polugodišta.
Prognoza Ministarstva finansija je da će ekonomija ove godine pasti za 6,8 odsto, zbog pada prihoda od turizma od 40 odsto ili za oko 450 miliona eura. Podaci za april i maj govore da je pad prihoda od turizma bio potpun, odnosno za oko 90 miliona eura koliko je u tim mjesecima ostvareno prošle godine.
Turizam
U junu je lani prihod od turizma iznosio oko 120 miliona eura. Prema podacima koje je Nacionalna turistička organizacija dostavila “Vijestima”, u Crnoj Gori je 12. juna boravilo 3.587 turista, što je 94 odsto manje u odnosu na isti dan prethodne godine. Ovo znači da bi pad prihoda u junu mogao iznositi oko 100 miliona eura.
U julu i avgustu je lani ostvareno oko 600 miliona prihoda od turizma, ako bi pad prihoda bio 40 odsto, koliko optimistično prognozira Ministarstvo finansija, to bi iznosilo oko 240 miliona eura. Ta brojka bi sa padom prihoda od aprila, već dostigla ukupan pad od oko 450 miliona eura na osnovu čega je Ministarstvo izračunalo pad ekonomije od 6,8 odsto.
Ukoliko bi pad prihoda u ovim mjesecima iznosio oko 70 odsto, koliko predviđaju iz turističke zajednice, ukupan pad prihoda bi mogao dostići 650 miliona eura, što bi uticalo i na veći pad BDP-a.
94 odsto je manje turista na 12. jun ove godine u odnosu na isti dan lani i evidentirano ih je 3.587, podatak je NTO saopšten “Vijestima”
Od minusa u prvom kvartalu ove godine, crnogorsku ekonomiju je, prema zvaničnim podacima, spasila industrijska proizvodnja, kod koje je postojao rast od 12,9 odst. Od toga je u sektoru vađenja rude i kamena zabilježen rast od 21,3 odsto, kod prerađivačke industrije za 17 odsto, u snabdijevanju električnom energijom od 6,9 odsto. Rast u trgovini iznosio je 6,1 odsto, građevini 4,6 a u poljoprivredi 3,5 odsto.
Negativan doprinos BDP-u u ovom kvartalu dolazi od turizma gdje je pad prihoda u prvom kvartalu iznosio 4,9 odsto u odnosu na isti period lani. Monstat se poziva na podatak Centralne banke da su prihodi od turizma u ova tri mjeseca iznosili 45 miliona eura, što je za dva miliona eura manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Prema ovoj računici, pad prihoda je iznosio samo ovoliko, iako je prema istom izvoru pad broja dolazaka turista bio 26,3 odsto, a pad broja noćenja turista u kolektivnom smještaju 18,7 odsto. Ukupan uvoz roba i usluga povećan je za 0,1 odsto u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je ukupan izvoz roba i usluga smanjen za 0,9 odsto.
Ekonomija EU ukupno pala za 2,5 odsto
Crnogorski BDP je u prvom kvartalu (januar, februar, mart) ove godine, prema podacima Monstata, vrijedio 913,1 milion eura, uz rast od 2,7 odsto.
“U apsolutnom iznosu, stvoreno je dodate vrijednosti više za oko 27 miliona eura u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U istom periodu, stopa realnog rasta BDP-a u EU iznosila je minus 2,5 odsto”, saopštio je Monstat. Od zemalja članica EU i kandidata za članstvo veći rast BDP-a imali su Srbija 5 odsto, Irska 4,6 odsto i Turska 4,5 odsto.
Najveću negativnu stopu realnog rasta zabilježila je Italija od 5,6 odsto, zatim Francuska 4,7 odsto i Španija sa 3,8 odsto.
Najveća evropska ekonomija – Njemačka je imala pad od 1,9 odsto, a britanska privreda je potonula za 1,8 odsto. Susjedna Hrvatska je imala rast od 0,4 odsto.
Izvor: Vijesti.me
