Sa dramatičnim ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi, zabranjujući pored ostalog glavnim ruskim bankama pristup međunarodnoj platnoj mreži SWIFT, podsticaj Ruskoj centralnoj banci da ubrza razvoj svoje digitalne valute ne može biti veći. Ova zemlja je poslednjih meseci u nastojanju da domaćim bankama omogući likvidnost u konvertibilnim valutama ubrzala napore na razvoju digitalne rublje usled anticipiranja sankcija i isključenja iz globalnog finansijskog sistema. Indikativno je da je 28. februara 2022. vrednost akcija kineskog sistema prekograničnog međubankarskog plaćanja (CIPS) i kineske digitalne valute snažno skočila, stavljajući ovu novu alternativu Pekinga za međunarodna plaćanja u centar pažnje.

Već više od 100 miliona ljudi širom sveta koristi privatno kreirane kriptovalute. Neke zemlje kao što je Salvador proglasile su bitkoin za legalno sredstvo plaćanja, iako je MMF pozvao tu zemlju da poništi tu odluku. Naime, kriptovalute nisu garantovane od strane centralnih banaka, kao što je to gotovina ili depoziti po viđenju. Kao rezultat, većina njih ima veoma promenljive cene, koje su dnevno kolebaju za više od 10%, što otežava upotrebu istih za svakodnevne finansijske transakcije. Usled toga, privatne digitalne monete se uglavnom koriste u investicione svrhe, a ne za plaćanja, a kao i kod svake investicije, postoje rizici. Posledično, opsežnije usvajanje kriptovaluta kreiralo bi šire sistemske rizike.

Budući da tržište kripto-aktiva, za koje se smatra da vredi oko dve hiljada milijardi dolara, nastavlja da raste, možda bi suverene digitalne monete mogle biti rešenje?

Iako kod mnogih još uvek postoji dilema da li su digitalne monete centralnih banaka uopšte neophodne, čini se da je taj proces nezaustavljiv. Naime, manje upućena javnost i dalje priču o digitalnim monetama posmatra kroz prizmu privatnih kriptovaluta, pre svega bitkoina. Međutim, ono što je daleko važnije, i sa nesagledivim geostrateškim implikacijama, jesu zvanične digitalne valute, preciznije digitalne valute kreirane od strane državnih centralnih banaka.

Prednosti suverenih digitalnih valuta koje su regulisane i garantovane od strane njihovih centralnih banaka su nemerljive, a posebno njihov kapacitet da učine prekogranične transakcije efikasnijim, sa većom brzinom plaćanja te smanjenim troškovima transakcija. Naravno, potrebno je da se održi zaštita podataka o klijentima, odnosno njihova privatnost, što je nešto što odlikuje privatne kriptovalute. Koordinacija je ključ, i Banka za međunarodna poravnanja (iz Bazela) već podržava nekoliko inicijativa za ovakvu vrstu prekograničnih plaćanja – uključujući višestruki CBDC most (kontinentalna Kina, Hong Kong, Tajland i Ujedinjene Arapske Emirate) i projekat Dunbar (Australija, Malezija, Singapur, Južna Afrika).

Trenutno je kineski e-juan najšire korišćena digitalna valuta u svetu, sa više od 261 miliona jedinstvenih korisnika i transakcijama u ukupnom iznosu od 13,8 milijardi dolara. Iako nijedna od zemalja G7 još nije izdala digitalnu valutu, o tome se već razmatra u SAD, Britaniji, Evrozoni, kao i u Švedskoj, koja ima jednu od najviših stopa e-plaćanja u Evropi.

Geopolitička implikacija državnih digitalnih valuta

SAD i Zapad generalno već dugo vode valutne ratove protiv Kine, Rusije, Irana i mnogih drugih zemalja. Naime, okolnost da se čak 80% svih međunarodnih transakcija barem kroz jednu iteraciju izršava u dolarima daje Vašingtonu neverovatnu mogućnost da pretnjama finansijskim institucijama izvan svoje jurisdikcije natera iste da ne izvrše dato plaćanje (skorašnje neuspešno protivljenje EU ovoj praksi SAD, kada je pokušano da se obave transakcije sa Teheranom, samo je jedan od primera prakse Vašingtona).

Međutim, uskoro bi se situacija mogla promeniti ako se iskoriste sve prednosti suverenih digitalnih valuta, čiji je razvoj u poodmakloj fazi u mnogim zemljama, a najviše je odmakao Peking.

Sa dramatičnim ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi, zabranjujući pored ostalog glavnim ruskim bankama pristup međunarodnoj platnoj mreži SWIFT, podsticaj Ruskoj centralnoj banci da ubrza razvoj svoje digitalne valute ne može biti veći. Ova zemlja je poslednjih meseci u nastojanju da domaćim bankama omogući likvidnost u konvertibilnim valutama ubrzala napore na razvoju digitalne rublje usled anticipiranja sankcija i isključenja iz globalnog finansijskog sistema.

Indikativno je da je 28. februara 2022. vrednost akcija kineskog sistema prekograničnog međubankarskog plaćanja (CIPS) i kineske digitalne valute snažno skočila (za 2,7%, odnosno 3,6%), stavljajući ovu novu alternativu Pekinga za međunarodna plaćanja u centar pažnje nakon što je Zapad uveo finansijske sankcije Moskvi. CIPS, finansijsko sredstvo za poboljšanje globalne klirinške usluge juana, ima 75 direktnih učesnika, ali samo jednu klirinšku banku u juanima (u okviru Industrijske i komercijalne banke Kine) sa sedištem u Moskvi.

U analizi kompanije „China Securities“ navodi se da će sankcije vezane za SWIFT imati ograničen uticaj na Kinu, da je digitalna valuta jedan od načina za rešavanje problema, te da će zapadne sankcije ubrzati internacionalizaciju juana. Inače, u 2020. godini 17,5% kinesko-ruske trgovine obračunavano je u juanima, što je snažan rast sa 3,1% u 2014. Taj udeo raste kako se transakcije vezane za prirodni gas prebacuju na fakturisanje u evrima, što je indirektan put ka dedolarizaciji.

Čini se izvesnim da će digitalne valute centralnih banaka, posebno kineski e-renmimbi, dovesti „istoriju novca u novo poglavlje“, da parafraziramo izvršnu direktorku MMF-a Kristalinu Georgijevu. Šira međunarodna upotreba ovakve vrste suverenih valuta značajno će podriti hegemoniju dolara, narušavajući američku privilegiju da skoro beskonačno štampaju novac, akumuliraju državni dug, povećaju trgovinski deficit i unilateralno uvode finansijske sankcije trećim zemljama.

Digitalni dolari i juani
Za sada, Amerika je u stanju da prati i reguliše većinu plaćanja u dolarima širom sveta, ali bi nov sistem digitalnih valuta, i shodno tome obavljanja finansijskih transakcija, mogao da limitira tu privilegiju Vašingtona. Dakle, sporost SAD u razvoju digitalnog dolara mogla bi imati dramatične geopolitičke posledice ako Kina održi prednost u ovom domenu.

Naime, digitalne valute centralnih banaka, a pre svega kineske, finansiraće sve više i više bilateralne trgovine indirektno podrivajući dominaciju dolara na tom terenu. Ovo će svakako usložiti globalnu trgovinu i tokove kapitala, te će se međunarodni ekonomski poredak, već pod teretom trgovinskih i tehnoloških ratova, bezbednosnih opsesija i formiranja konkurentskih političko-ekonomskih blokova, naći pod još većim pritiskom.

Svet u kome ćemo imati globalni pristup digitalnim verzijama dolara ili kineskog renminbija, evra, ruske rublje i mnogih drugih moneta čini se bližim nego ikada. Naravno, ovo ne znači da će se dolar i juan u skorije vreme takmičiti na ravnopravnoj osnovi kao monete za obavljanje transakcija ili kao valute u koje zemlje ulažu svoje međunarodne rezerve. Međutim, ravnoteža snaga će se menjati u korist onih na Istoku kako emitovanje digitalnih moneta bude dobijalo zamah. Devizne rezerve će izvesno postati diversifikovanije, ali će ključna uloga digitalnih moneta centralnih banaka biti u finansiranju međunarodne trgovine.

Kada je u pitanju e-juan, zemlje koje su već odlučile da koriste tu valutu iz političkih razloga ili zbog pripadnosti „Putu svile“, svakako će imati lakši način da izvrše već ugovorene transakcije, posebno u bilateralnoj trgovini, ukljućujući i Srbiju. Kako Narodna banka Kine već ima (SWOP) aranžmane o razmeni valuta sa oko 30 zemalja, a neke od njih (posebno Rusija ili Iran) imaju razloga da sve više koriste juan u fakturisanju i plaćanju u trgovini Kinom (putem bankovnih transfera preko kineskog međubankarskog platnog sistema), digitalni renmimbi će značajno olakšati takve već odobrene transakcije. Važan momenat za veću međunarodnu upotrebu juana biće očekivana potpuna liberalizacija kapitalnog računa i dalji razvoj finansijskog tržišta u Kini.

Društvena dimenzija suverenih digitalnih valuta

Zagovornici bitkoina i drugih kriptovaluta tvrde da su tradicionalni monetarni sistemi koji ih podupiru neefikasni i korumpirani. Ipak, bitkoin i većina ostalih sličnih valuta je veoma nestabilna.

Dodatno, bitkoin i slična sredstva nemaju nikakvu fundamentalnu ekonomsku vrednost osim vrlo ograničene uloge kao sredstva razmene. Ne postoji tokovi gotovine u ovim monetama, i za razliku od zlata i drugih plemenitih metala, očigledno je da nema fizičke upotrebe istih.

Najvažnije, nedostatak jedinstvene pravne podrške će na kraju ograničiti upotrebu ovakve vrste sredstava plaćanja širom sveta, gde državni regulatori već sugerišu da će dodatno otežati život onima koji poseduju kriptovalute.

Nije iznenađenje što vlade ne vole bitkoin, budući da on dozvoljava da se ekonomske transakcije odvijaju izvan glavne fiskalne i pravne infrastrukture, dok postoji opravdana bojazan da kripto-finansije mogu biti korišćene za olakšavanje pranja novca ili ilegalnu trgovinu.

Centralne banke su na čelu svog razvoja, a ceo proces je dodatno podstaknut smanjivanjem značaja gotovine, koji je posebno ubrzan tokom globalne KOVID-19 pandemije.

Državne digitalne monete će imati fundamentalne negativne posledice za poslovne banke. Naime, ako transakcije mogu biti izvršene digitalnom valutom kojom upravlja centralna banka, nestaje potreba za uslugama kliringa kroz tradicionalni bankarski sistem, a uloga tradicionalnih bankarskih računa biće smanjena.

„Digitalni novčanik“ će za većinu biti mnogo jeftiniji od tradicionalnih bankarskih računa, što je pozitivna socijalna dimenzija procesa koji je pred nama. Naime, kako su pojedinci, posebno u izolovanim ruralnim sredinama, bili fizički daleko od banaka najčešće nemajući bankarske račune, te samim tim praktično isključeni iz finansijskog sistema, njihova potreba da imaju pristup bankarskom sistemu plaćanja će biti elegantno rešena sa jeftinim, bezbednim i pristupačnim „digitalnim novčanicima“.

Kreditna politika banaka i potrebe realne ekonomije često se ne poklapaju budući da centralne banke imaju ograničenu kontrolu nad ponudom novca i oslanjaju se na banke koje daju kredite i kreiraju depozite. Digitalni novac će omogućiti centralnim bankama veću fleksibilnost u rešavanju širih ciljeva monetarne politike, dok i fiskalni transferi mogu biti efikasniji korišćenjem digitalnih valuta.

Kako se svet udaljava od gotovine a privatne digitalne kripto-valute maskirane kao finansijska sredstva ili valute ne predstavljaju osnovu za novi monetarni sistem, digitalne monete centralnih banaka se već naziru kao deo rešenja problema. Čini se sve izvesnijim da će digitalni novac doprineti efikasnom, bezbednom i pravednijem finansijskom sistemu.

Izvor: Goran Nikolić/RTS