Na obilnom tržištu kriptovaluta svakodnevno se rađaju nove. Mnoge od njih neće doživjeti da se njima trguje dugoročno, zato što im to, zapravo, nije glavna namjena. Napravljene su da bi namamile optimistične i naivne ulagače, koji na kraju dana ostanu bez novca. Uglavnom se obogate samo njihovi uticajni stvaraoci. One se nazivaju hajpkoini.
Hajpkoin obično kreira uticajni pojedinac ili grupa ljudi koja iza sebe ima veći broj obožavalaca na društvenim platformama. Kada ga napravi u određenoj količini, stvaralac dio zadrži za sebe, a ostatak stavi u promet. Tada počinje „igra“.
U početku, hajpkoin ima vrlo nisku cijenu. Da bi to promijenio, njegov uticajni kreator svojim mnogobrojnim pratiocima predstavlja novu „fantastičnu“ i perspektivnu kriptovalutu i poziva ih da u nju ulože novac, tvrdeći da je i sam to uradio, iako to možda nije istina. Obožavaoci ipak to počinju da čine, pa cijena hajpkoina raste.
„U momentu kada je cijena bitno porasla, ja svoje tokene prodam za neke druge ili za fiat novac (dekretni novac), odnosno dolare ili neku drugu valutu i tu sam zaradio. Onda me, u suštini, ne interesuje šta će se desiti s ostalim ljudima“, objašnjava Stefan Ignjatović, menadžer kompanije „Tenderli“, koja se bavi analizom pametnih ugovora za blokčejn tehnologiju.
Kada stvaralac proda svoj dio ukupne količine hajpkoina, koji obično nije mali, cena tog „novčića“ padne, ulagači to primijete i prepoznaju kao loš znak, pa brže bolje počnu da prodaju svoje zalihe, prije nego što cijena još više opadne. To se obično završi potpunim krahom hajpkoina, a oni koji su izgubili novac za to obično mogu da krive samo sebe.
„Odete u prodavnicu ili na pijacu i neko vas ubjeđuje da će od jednog paradajza vaša porodica moći da živi mjesec dana. Da li biste kupili taj paradajz? Da li biste mu povjerovali? Niko vas nije prevario. Posljednja odluka je vaša. Glavni problem oko toga je to što ljudi žele prečice do bogaćenja i ne žele da istraže niti da se edukuju o tome da bi razmislili svojom glavom da li to ima smisla ili nema“, napominje Ignjatović.
Uticajni kreatori uglavnom ne trpe nikakve posljedice, ma koliko da je ljudi bacilo novac na njihove hajpkoinove.
„Ako tako javno varaš ljude, definitivno će tvoj brend trpjeti, mada se, iskreno, pokazuje da i mnogo veći skandali ne ‘ubijaju’ influensere. Manje-više sve može da se preživi. Zaradiću mnogo, trpjeće mi brend, ali ću se za godinu, dvije dana oprati od toga, to je logika ljudi. Još je bolje ako si potpuno inkognito. Niko ne zna za tebe, ‘ušemio’ si se s nekim osobama koje će da ti rade promociju toga, ti zaradiš pare i eventualno se u nekom članku pojavi da je Pera Mikić prevario ljude, ali niko ne zna ko je on niti gdje on živi. To je više moralno, nego pitanje sprovođenja nekog zakona“, predočava Ignjatović.
Veliki dio novonastalih kriptovaluta čine upravo hajpkoini i „novčići“ koji nemaju realnu vrijednost. Ipak, to ne treba da obeshrabri one koji žele da svoj novac ulože u potencijalno perspektivne nove „novčiće“. Samo treba da dobro istraže u šta ulažu svoje pare.
(Sputnik)
