Na prostoru bivše Jugoslavije finansijski najpismeniji su Crnogorci, njih 48 odsto, u Sloveniji i Hrvatskoj je 44 odsto odraslih osoba finansijski pismeno, u Bosni i Hercegovini 27 odsto, Makedonija 21 odsto a na Kosovu 20 odsto.
Od zemalja u našem okruženju, Mađarska ima najveći broj finansijski pismenih osoba 54 odsto, slijede: Grčka 45 odsto, Bugarska 35 odsto, Rumunija 22 odsto, dok se Albanija sa 14 odsto finansijski pismenih osoba nalazi na dnu ljestvice 140 zemalja svijeta.
Istraživanje je pokazalo da finansijska pismenost stanovnika ne zavisi i od snage ekonomije, pa je tako u Japanu procenat finansijske pismenosti 43 odsto, Južnoj Koreji 33 odsto, Kini 28 odsto, Indiji 24 odsto. Finansijski najpismeniji su stanovnici skandinavskih zemalja. U Danskoj, Norveškoj i Švedskoj je 71 odsto odraslog stanovništva finansijski pismeno, a u Finskoj 63 odsto.
Od ostalih zemalja, finansijski najpismeniji su Britanci, njih 67 odsto, na drugom mjestu je Njemačka 66 odsto, Australija 64 odsto, Holandija 66 odsto, Novi Zeland 61 odsto, SAD i Švajcarska 57 odsto, Francuska 52 odsto.
Od ekonomija u razvoju, finansijski najpismeniji su stanovnici Južnoafričke Republike 42 odsto, Rusija 38 odsto, Brazil 35 odsto.
Finansijska pismenost je najniža u Jemenu,13 odsto, zatim u Albaniji, Afganistanu, Angoli, Somaliji, Tadžikistanu.
S&P navodi, da je na globalnom nivou, 35 odsto muškaraca finansijski pismeno dok je taj broj kod žena manji za pet procenata, i iznosi 30 odsto.
Pojmovi „inflacija“ i „kamata“ su bili razumljivi većini anketiranih, dok je veoma mali broj ispitanika razumio značenje pojma „diversifikacija rizika“, kaže se u izvještaju Standard & Poor’s.
Capital.ba