Početak najavljenih višemjesečnih štrajkova, nazvan “Crni utorak”, izazvao je pravi saobraćajni haos u Francuskoj, pošto je više od 77 odsto mašinovođa i oko 48 odsto osoblja željeznice obustavilo rad, protiveći reformama koje je pokrenuo predsjednik Emanuel Makron.
To je bio samo prvi u nizu štrajkova koji će se, kako su najavili sindikati, u naredna tri mjeseca, do 28 juna, održavati po dva od svakih pet dana.
Zaposleni u državnoj željeznici SNCF predvode štrajk, ali pridružili su se i neki od radnika iz energetskog i sektora za sakupljanje otpada. Ovi nemiri predstavljaju najveći izazov za Makrona od kako je izabran za predsjednika u maju prošle godine.
Četiri glavna sindikata željezničara podržavaju štrajk, tako da su usluge tokom obustave rada veoma ograničene. Saobraća samo jedan od osam ultra brzih TGV vozova i samo po jedan od pet regionalnih vozova.
Zaposleni u nacionalnoj aviokompaniji Er Frans, koji traže povećanje plata od šest odsto, takođe rade smanjenim kapacitetom, tako da saobraća oko 75 odsto letova.
Sindikati su pozvali i sve zaposlene u čistoći da zahtijevaju formiranje nacionalnog centra za prikupljanje otpada i bolje uslove za penzije. Sindikati energetskog sektora su se takođe pridružili štrajku, kao i stotine studenata koji se protive pooštravanju pravila za upis na fakultete.
Radnici SNCF imaju veoma dobre uslove rada, ali sindikati željezničara tvrde da su razlozi štrajka mnogo širi, a to će biti pravi test za jedinstvo sindikata. Samo nešto malo više od 11 odsto radnika u Francuskoj je sindikalizovano, što je na nivou koji je među najnižima u Evropskoj uniji.
Makronova vlada želi da ukine specijalne ugovore koje ima SNCF, a cilj je da državna željeznica bude spremna za konkurenciju do 2023, u skladu sa pravilima EU. Inače, SNCF ima dugovanja u iznosu od 46,6 milijardi eura.
Makronova stranka Republika u pokretu smatra da štrajk ima širu konotaciju. “Moramo da izbacimo kulturu štrajkovanja iz ove zemlje”, rekao je portparol stranke Gabrijel Atal.
Javno protivljenje Makronovim planiranim reformama počelo je 22. marta, kada su se desetine hiljada nastavnika, medicinskih sestara i drugih radnika pridružili željezničarima u štrajku.
Mnogi sindikalci na Makrona gledaju kao na čovjeka koji želi da razbije moć sindikata. Štrajkovi u septembru prošle godine nisu spriječili Makrona da donese zakone zahvaljujući kojima će firme moći lakše da zapošljavaju i otpuštaju radnike.
