Piše: mr Bratislav Pejaković, Generalni sekretar Udruženja banaka Crne Gore
Crna Gora već godinama radi na harmonizaciji regulative i procesa u približavanju vrijednostima, a time i krajnjem cilju pridruživanju Evropskoj uniji. Biti dio Unije i tog privrednog prostora, vođeno je idejom dostizanja privrednih standarda, odnosno prednosti koje takve asocijacije nose. Jedno od osnovnih načela je ostvarenje ideje zajedničkog tržišta, a nužan preduslov za to jeste stvaranje jedinstvenog tržišta platnog prometa na tom prostoru.
U harmonizaciji standarda i procesa na putu ka Evropskoj uniji migracija za platne transakcije u eurima na SEPA platne instrumente, ukoliko želimo pristupiti EU, obvezujući je i za Crnu Goru, a kao koordinator se nameće NASO. Uloga NASO veoma je značajna kada banke predaju aplikacije za pridruženje SEPA platnoj šemi/šemama. Kompletna regulativa CBCG potrebna bankama da bi dokazale ispunjenost uslova za pristupanje SEPA platnim šemama već je donijeta i ne postoje dodatni regulatorni zahtjevi koje Crna Gora treba da prenese da bi banke mogle podnijeti pojedinačne zahtjeve.
Pored opštih pravila poslovanja utvrđenih Zakonom o platnom prometu, jedini propis u domaćem pravnom sistemu koji zasebno uređuje poslovanje u sklopu SEPA platnih šema je Odluka o zahtjevima za izvršavanje kreditnih transfera i direktnih zaduženja u eurima u SEPA, zasnovana na Regulativi (EU) 260/2012, a sa čime su banke već upoznate. Predmetna odluka uređuje način izvršavanja te potkategorije međunarodnih platnih transakcija i bez uticaja je na poslovanje banaka u nacionalnom platnom prometu.
Prikaz funkcionasanja NASO
Kao operativno tijelo, ili kako je to definisala Evropski platni sistem kroz akronim NASO – National Adherence Support Organization, obično bira nacionalna, ili sektorska PSP (payment service provider) zajednica u smislu obezbjeđivanja usluga platnog prometa. Pomoću NASO će se uspostaviti komunikacija, tehnička podrška, sa svrhom da aplikanti mogu bolje razumjeti proces, konsultuju se o različitim pitanjima u vezi sa njihovim učešćem u šemama i komunicira sa EPC-om, uglavnom o pitanjima vezanim za prenošenje paketa pridruživanja.
Isključiva odgovornost za odobravanje prijava aplikanata leži na Evropskom platnom savjetu. Pomoću NASO može se olakšati administrativni proces, ali na taj način NASO ne preuzima nikakve zakonske obligacije, ili obaveze.
Stvaranje jedinstvene zone plaćanja u eurima (SEPA) ima za cilj da podstakne integraciju evropskog tržišta olakšavanjem prekograničnog elektronskog plaćanja u eurima između zemalja koje učestvuju u SEPA-i čineći ih jeftinim i sigurnim, sličnim postojećim nacionalnim plaćanjima. U SEPA bankama klijenti mogu obavljati SEPA kreditne transfere /SCT/, SEPA direktna zaduženja – SDD Core i B2B SDD kao i Instant kreditne transfere /SCT Inst/ u eurima.
Od početka 2008. godine EPC priprema i održava ažurirani registar učesnika u SEPA šemama – banaka i nebankarskih platnih institucija. Sve crnogorske banke očekuje se da budu uključene u SCT registar učesnika koji vodi EPC iako ovaj proces prvobitno nije definisan kao obligatoran za banke u Crnoj Gori, međutim izmjenama i dopunama Zakona o kreditnim institucijama CBCG je ostavila mogućnost i da bude obaveznost za banke, gdje pristup SEPA šemi naravno da daje tržišnu prednost. Od novembra 2009. godine počela je SEPA šema direktnog zaduživanja i uspostavljena je u dvije varijante – Core SDD šema i B2B SDD šema.
Centralna banka Crne Gore kao vlasnik i upravitelj platnih Sistema treba da pripremi sisteme za SEPA-u gdje se prevashodno misli na interoperabilnost sa drugim platnim sistemima SEPA zemalja, ali i na ostale tehničke aspekte platnih sistema kako bi bili u stanju podržati SEPA šeme. Pod interabilnošću se podrazumjeva sposobnost za zajednički rad različitih sistema, tehnika, ili organizacija. Da bi se ovo uradilo potrebni su standardi, koje je definisao EPC odnosno krajnji cilj je kompatibilnost.
Centralna banka Crne Gore je aplicirala za omogućavanje pristupa SEPA 1.07.2024.god. Po donošenju pozitivne odluke EPC koja se desila 21.11.2024.god. u pristupanju Crne Gore u SEPA geografski obuhvat, omogućeno je apliciranje naših banaka za pristupanje SEPA platnim šemama. Pozitivan stav EPC znači da svaka crnogorska banka treba podnijeti zahtjev za pristupanje SEPA šemama. Proces je prilično zahtjevan za šta se svaka banka treba interno pripremiti i biti u stanju preći na zahtjeve XML formate poruka, uz naravno ostale tehničke zahtjeve koje treba dogovoriti sa vendorima.
Paralelno sa pripremom generalno platnog sistema banaka, treba raditi na informisanju javnosti tj. pripremi korisnika platnih usluga na predstojeće promjene u platnom prometu, kako bi i korisnici platnih usluga što lakše migrirali na novu šemu. Sama pripremljenost banaka, bez adekvatne komunikacije i pripremljenosti budućih korisnika usluga, ne bi bilo dobro.
Postojeće stanje našeg pristupa jeste da će prvo biti u fokusu SEPA prekogranična plaćanja, dok će se unutar države nastaviti platni promet po postojećim platnim šemama. Očekuje se prvo da bude pokrenuta SEPA šema kreditnog transfera /SCT/.
“Kreditni transfer” predstavlja nacionalnu, ili prekograničnu platnu uslugu kojom se račun za plaćanje primaoca plaćanja odobrava za platnu transakciju, ili niz platnih transakcija na teret računa platioca za plaćanje od strane pružatelja platne usluge kod kojeg se vodi platiočev račun za plaćanje, na osnovi instrukcije koju daje platioc.SEPA šema kreditnog transfera Evropskog platnog savjeta dostupna je od 28. januara 2008. Šema je skup međubankarskih pravila, postupaka i standarda za izvršenje kreditnih transfera u eurima na SEPA području od strane banaka učesnika u šemi.
Poslovne potrebe i međubankarska pravila potrebna za funkcioniranje SEPA sheme kreditnog transfera kao i obaveze učesnika u shemi definisane su dokumentom Pravila za SEPA kreditni transfer (engl. SEPA Credit Transfer Rulebook). Osnove Pravila za SEPA kreditni transfer određene su kao pravila za izvršenje kreditnog transfera u eurima u Uredbi (EU) br. 260/2012. Detalji SEPA sheme kreditnog transfera razrađeni su u dodatnim dokumentima.
Drugačije rečeno, Kreditni transferi su platne transakcije koje zadaju platioci i kojima platioc tereti svoj IBAN račun u banci i odobrava IBAN račun primaoca u istoj ili drugoj banci, bilo putem papirnih obrazaca (na šalterima u poslovnicama banaka ili u institucijama/firmama koje s bankama imaju ugovor o zaprimanju naloga za plaćanje) bilo putem internet, ili mobilnog bankarstva.
Iako se ova vrsta platnih transakcija često kod potrošača koristi kao sinonim za nalog za plaćanje, ona predstavlja kreditni transfer. Takva platna transakcija nema veze s pojmom “kredit”, već dolazi od engleskog izraza credit transfer, čime se podrazumijeva da je platioc zadao novčani prijenos sredstava u korist računa primaoca plaćanja, tj. odobrenje (engl. credit).Osnovni standardi SEPA kreditnog transfera su slijedeći:
■račun platioca i primaoca plaćanja definisane su IBAN‐om
■pružaoci platnih usluga (banke) platioc i primaoc plaćanja definisani su BIC‐om
■platne transakcije izvršavaju se u skladu s formatom platnih poruka ISO 20022 XML.
Administrativna procedura za pristup
Za svaku od SEPA platnih šema kojoj pružalac usluge želi da se pridruži, postoje tri dokumenta koja moraju biti popunjena i potpisana:
- Sporazum o pridruživanju šemi (Scheme Adherence Agreement) u kojem su sumirane glavne informacije koje dostavlja pružalac platne usluge i kojim se formalizuje proces pristupa.
- Schedule to Adherence Agreement u kojem pružalac platne usluge navodi svoje kontakt podatke, predviđeni datum dostupnosti i detalje za fakturisanje.
- Pravno mišljenje
Pružalac platne usluge postaje učesnik SEPA platne šeme potpisivanjem Sporazuma o pristupanju šemi (The Scheme Adherence Agreement) čime prihvata pravila i obaveze, ako i odgovornosti platne šeme kojoj se pridružuje.
Da bi se izjasnile o svom učešću u SEPA šemama, banke treba da popune adherence paket, koji se može preuzeti sa EPC web stranice. Paket pridruživanja sadrži Ugovor o pridruživanju, raspored i pravno mišljenje, jer ih banke u dva originalna primjerka treba da pošalju Nacionalnoj organizaciji za podršku pridržavanju (NASO) ili kako se dogovori CBCG sa EPC s obzirom na originalnost i veličinu, odnosno broj banaka u Crnoj Gori.
Adherence ili paket za pridruživanje banke u SEPA, uključuje šablonske dokumente koje treba popuniti i potpisati radi pridruživanja šemi SEPA kreditnog transfera i to Ugovor (sporazum) o pridruživanju, koji rezimira glavne informacije, a koje su dostavljene od strane podnosioca zahtjeva i formalizuje učešće podnosioca.
Dokument sa informacijama o rasporedu, u kojem podnosilac Zahtjeva navodi svoje kontakt podatke, predviđeni datum dostupnosti i detalje za fakturisanje.
Pravno mišljenje, koje je potpisao pravni savjetnik interni, ili eksterni u odnosu na podnosioca predstavke.Riječ je o formularu čije popunjavanje zahtjeva strogo poštovanje forme i ne toleriše nikakvu grešku. Postoje dva šablona, jedan standardni i jedan za licencirane ogranke institucija u zemljama koje nisu SEPA.
Obavezno je da pravno mišljenje potpiše interni, ili eksterni pravni zastupnik, može biti advokat. Datum na Pravnom mišljenju treba da se poklopi sa datumom na Ugovoru o pridruživanju, ili bi trebalo da bude kasniji datum od datuma na Ugovoru o pridruživanju. Ako je datum u pravnom mišljenju raniji od datuma u Ugovoru o pridruživanju, paket za pridržavanje se ne smatra važećim.
NASO pregleda paket za pridržavanje sa uvidom u sve akte, potrebnih stavki, pečati i potpise i šalje u EPC. Komisija za usklađenost i pridržavanje pri EPC-u donosi konačnu odluku o pridržavanju SEPA šema. EPC na svojoj internet stranici objavljuje vremenski okvir za banke koje su spremne da se pridruže SEPA šemi.
Veliki broj informacija o SEPA instrumentima, standardima i infrastrukturama za plaćanja i procedurama za poštovanje SEPA može se naći na internet stranicama ECB, EPC i EBF.
Izvor: Bankar, časopis Udruženja banaka Crne Gore, decembarsko izdanje
