Prihodi od IT industrije u Hrvatskoj se mjere milijardama eura i polako sustižu one od turizma, dok je su u Srbiji izvoz IT se približio vrijednosti izvoza poljoprivrednih proizvoda. Međutim, iako je u Crnoj Gori ovaj sektor u porastu, zahvaljujući ukrajinskim i ruskim programerima i firmama, kada su u pitanju inovacije nalazimo se na dnu ljestvice regiona, a sa razvijenim zemljama se ne možemo porediti.

Izvršni direktor ICT Cortex-a Tarik Zaimović govorio je za Pobjedu o apsulutnim brojkama i poređenju sa Hrvatskom i Srbijom, jer sa Evropom se ne možemo porediti. Istakao je da je za Crnu Goru razvoj informacione tehnologije velika šansa za razvoj. IT kompanije u Crnoj Gori uglavnom rade za neke od svjetskh tehnoloških divova i iz ovog sektora traže još odlučniju podršku države i poručuju da će se ona itekako isplatiti.

Sa Evropom se ne možemo porediti

– Kada se upoređujemo sa Hrvatskom, ona ima 65 odsto više sručnjaka po glavi stanovnika dok je u Srbiji 80 odsto više stručnjaka i oni su lider u regionu kada je u pitanju broj zaposlenih i outsourcing industrija. To je kada radite projekte za strane kompanije. Ali mnogo je važnije to što su Slovenija i Hrvatska lideri kada su u pitanju inovacije – kazao je Zaimović dodajući da mi u Crnoj Gori imamo inženjere koje “rentamo“ i koji rade neke usluge za američko, evropsko ili neko drugo tržište, dok inovacija skoro da i nemamo.

– Mi naplaćujemo te naše sate i razvijamo njihove ekonomije. Zato treba razgraničiti inovacije i ICT industriju jer su to potpuno različite stvari a potpadaju u ICT. Rimac automobili su hrvatska firma koja zapošljava blizu 3.000 ljudi i nedavno su kupili Bugati koji je jedan od najvećih svjetskih auto brendova. Zajedno sa firmo Infobitom čine četiri odsto BDP Hrvatske, ali ono što je kljucno je da svoje proizode prave u Hrvatskoj a onda ih izvoze na strana tržišta – objašnjava Zaimović.

Dok zemlje Evropske unije imaju koristi od ICT industrije u Crnoj Gori, kako ističe naš sagovornik uglavnom radimo za druge.

– Investicija od stranih VC-ova (fondova rizičnog kapitala) u crnogorske startapove skoro da nemamo, što je jedan od ključni parametar za razvijenost startup scene u Crnoj Gori. Hrvatska samo sa ICT industrijom čini šest do deset odsto BDP’a, ali unutar te industrije imate nišu koja se zove inovacije (Start up) i ta mala niša ,,uzela” je oko 1,86 milijardi koji su ulagani u 88 start up-a dok je Srbija uzela skoro 325 miliona u uložila u 24 start up-a za period 2021-2022.

Mi ovdje nemamo ovakvog tipa investcija. Samo dvije kompanije su dobile investicije, ali ni jedna ni druga nema glavno predstavništvo u Crnoj Gori – ističe Zaimović dodajući da u Srbiji recimo radi 105.000 IT stručnjaka na niovu cijele države.

Kada govorimo o tome koliko mi kasnimo u odnosu na EU, Zaimović kaže da smo mi neuporediva kategorija.

– Negdje smo na dnu regiona. Svi su u regionu mnogo iznad nas, nijesam siguran jesmo li bolji od Albanije i Kosova – kaže Zaimović.

Njegovo je mišljenje da u ovoj industriji imamo velikog potencijala, i da svi građani mogu imati koristi ako država uloži u ovaj sektor.

– Ako mi sa ovako malo podsticaja činimo 10 odsto ekonomije, zamislite da se ozbiljnije posvetimo ovom sektoru. Odgovorno tvrdim da možemo brzo da dođemo do 15 odsto BDP. Bez ikakvih problema da dođemo do 35 odsto ukupnog izvoza i da od 6000 dođemo do 9000 zaposlenih za nepunih tri, četiri godine.

Ali neko mora da napravi neku strategiju, da napravi neke konkretne podsticaje i projekte, i da se oni fokusiraju u nekoliko niša – tvrdi Zaimović dodajući i da moramo da paralelno radimo na pomaganju u razvoju postojećih kompanija, da olakšamo dolazak stranim kompanijama i da radimo na obrazovnom sistemu da proizvedmo što veći broj kadrova.

Obrazovni sistem zastario 

– Naš obrazovni sistem je zastario i pogrešno koncipiran. Bazira se uglavnom na teoriji. Kod studenata ne proizvodimo funkcionalna znanja koja možete odmah da primijenite u industriji. Principi su pogrešni, zasnovani su na repeticiji teoretskih znanja, a ne konkretnoj primjeni u realnim životnim situacijama ili rešavanju industrijskih ili drugih problema što bi trebala biti suština obrazovnog sistema. Recimo u Estoniji, Hrvatskoj, Srbiji imaju jako dobre univezitete koji imaju dobre programe i izučavaju se neke stvari gdje mi kasnimo i do 20 godina. To je prva biznis barijera i u kvanitetu i u kvalitetu. Ne ,,izbacujemo” dovoljan broj ljudi, a u kvalitetu nemamo usko specijalizovane studijske i obrazovne programe koji pomažu da se ova struka izbaci – objašnjava Zaimović.

Izuzetno je mali broj fakulteta koji je samo fokusiran na IT.

– Nama trebaju specijalizovani fakulteti sa većim brojem studijskih programa koji su fokusirani i specijalizovani na različite tehnološke niše, čak i gimnazije koja se samo time bave. Problem je što 60 do70 naših najboljih kadrova dolaze iz gimnazije, a oni tamo nemaju niti smjerove niti konkretne predmete koji su potrebni da se ovi kadrovi razviju. A nama trebaju kadrovi koji se obrazuju od osnovne škole. Ne postoji ni jedan inženjer trenutno u našoj niši koji nije zaposlen, tako da niko ne bi ostao nezaposlen. Ako ne bi radio za domaću radio bi za inostranu firmu i to od kuće i ne bi imali odliva kadrova. To su ozbiljne plate – naglašava Zaimović.

Što se tiče dokvalifakcije, kaže da je to proces koji traje i da tu treba država da daje podsticaje kompanijama koje to žele da rade.

– Kompanije žele da ,,usisavaju” kadrove i one u suštini rade posao obrazovnih institucija, ali je problem što naprave kadrove za dvije tri godine i onda oni odu – kaže Zaimović.

Po njegovim riječima kao zemlja možemo da se ugledamo na Estoniju koja je napravila bum u ovom sektoru, i koja je među najboljim zemljama u Evropi kada je u pitanju PISA testiranje. PISA testiranje je usko povezano sa funkcionalnim znanjem o kom sam prethodno pričao. Rezultati Crne Gore na PISA testiranjima su znacajno ispod prosjeka EU zemalja.

– Neophodni su nam dobri inženjerski fakultete koji proizvode inženjere u STEM kompetencijama – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika i to su ključne grane za funckionalno znanje gdje mi imamo problem – kaže Zaimović.

Inovaciona infrastruktura nerazvijena

Dodaje da je velika barijera za razvoj ICT industrije i nedovoljno razvijena inovaciona infrastruktura.

– Kao kad ne želimo uska grla kada nam dođe određeni broj turista iz inostranstva, a zato je zaslužna saobraćajna infrastruktura, za razvoj naše industrije neophodna je dobra inovaciona infrastruktura ako želimo da napravimo kvalitetne proizvode, kompanije i startupove. Treba napraviti infrastrukturu i ambijent gdje pojedinci i timovi mogu da olakšano da kreiraju inovacije. To konkretno znači da nam trebaju naučno tehnološki parkovi, razvojno tehnološki centri (R&D), programi i organizacije koje rade na razvoju startup mindseta, podsticanju mladih i talentovanih za smisljanje i realizaciju inovativnih ideja, kao i pretvaranja tih ideja u profitabilne i skalabilne organizacije. Hrvatska, Srbija, Slovenija imaju takve organizacije unazad 20 godina. Mi nemamo specijalizovane tehnološke naučno istraživačke centre – akademiju, naučnike i istraživače koji su fokusirani na istraživanja novih tehnoliogia koji se primjenjuju na rješavnje određenog problema u industriji, tj imamo ali u izuzetno malom broju, nedovoljnom da se napravi neka konkretna promjena – kaže Zaimović dodajući da je stvaranje startupova koji su održivi izuzetno kompleksan proces gdje je šansa da pet odsto uspije.

– Da bi povećali šansu da start upovi uspiju država treba da obezbjedi jaku inovativnu infrastrukturu koja će smanjiti rizike od neuspjeha koji su neminovni – kaže Zaimović.

Navodi i najbitniju stvar, a to je da strani VC fondovi nisu prisutni u Crnoj Gori, a to je ključni faktor za uspjeh i dalji razvoj startupova.

– Hrvatska je uzela oko 1,86 milijardi investicija u posljednje dvije godine. One su došle uglavnom od ovih fondova. To je privatni kapital koji je specijalizovan za investiranje u startaupove. Ovi fondovi su prisutni u zemljama gdje je jako razvijena inovaciona infrastruktura.
Kod nas ih uopšte nema – kaže Zaimović dodajući da bi država morala da investira u ovaj sektor jer svaki posto kapitala uloženog od strane imao bi 99 odsto povrata.

I na kraju naglašava da bi mi vrlo brzo imali razvoj kao u Estoniji, a korist bi bila za cijelu državu.

– Građani bi imali veće, plate penzije, ali ne u smislu populizma. Estonija je digitalizovala 99 odsto svih servisa za 25 godina i zahvaljujući tome ubzrala novčana tokove cijele ekonomije. Da pokušam banalizovati. To znači da ako moja firma treba da potroši neki novac, tri puta ću ga brže potrošiti. Imamo dosta ljudi u dijaspori i digitalizovanjem servisa bi ubrzali kapital i u tome bi se i ekonomija brže pomjerala i time bi BDP rastao – objašnjava Zaimović.

Digitalizacija servisa je ključna

Razvoj estonske ekonomije bazira se na digitalizaciji i to je njima bazna ekonomska razvojna stretegija.

– Oni su za 10 godina povećavali platu 100 eura na godišnjem nivou. Tako je 2012. njihova prosječna plata bila 870 eura, a danas 1.870. To su je impresivan rast! Estonija je bila zemlja koja je bila 90-tih godina bila na ivici bankrota, imali su situaciju gdje nisu imali novca da isplate penzije. Tada su krenuli masovno u digitalizaciju da ulažu. Oni su sada top tri najboljih zemalja i oni su primjer koji treba slijediti – kaže Zaimović dodajući da mi odbijamo i investitore jer je kod nas sve užasno sporo i administracija je prekomplikovana.

– Digitalizacijom dobijate više vremena i bolji kvalitet života. Desetine hiljada ljudi kod nas svaki dan ide i nosi neke papire iz institucije u instituciji, a kada imate digitalizovan sistem to ide sve na klik – kaže Zaimović dodajući da u bi digitalizovanjem imali mnogo veći veći broj kompanija koje bi dolaze ovdje i najbitnije od svega bila bi smanjena korpucija i zloupotreba na minimum jer bi sve bilo transparetno. N.Kovačević

Elektronsko glasanje 20 puta jeftinije 

Zaimović navodi podatak da u Estoniji imaju elektronsko glasanje i da je ono 20 puta jeftinije od tradicionalnog glasanja.

– Na taj način nemate korupciju. Zahvaljujući digitalizaciju Estonija na račun dobija 3,5 odsto BDP estonskog, 960 miliona uštede svake godine. ako se to prevede na vrijeme oni 800 godina uštede, na razne procese – precizira Zaimović.

Izvor: Pobjeda.me