Crna Gora duguje više od četiri milijarde eura, 1,75 milijardi za euroobveznice

Dug Crne Gore 30. juna iznosio je više od četiri milijarde eura, odnosno 62,42 % bruto domaćeg proizvoda, pokazuju novi podaci Ministarstva finansija.

Od 4,024,47 miliona eura, dug sa depozitima bio je 3.751,25 miliona eura ili 58,19% BDP-a. Odnos duga u odnosu na bruto domaći proizvod je izveden iz procjene Ministarstva finansija da će on u ovoj godini iznositi 6.447,10 miliona eura.

“Spoljni dug iznosio je 3.613,40 miliona eura, odnosno 56,05% BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 411,07 miliona eura, odnosno 6,38% BDP-a. Depoziti na dan 30.06.2023. godine iznosili su 273,22 miliona eura, uključujući 38.447 unci zlata (čija je vrijednost na dan 30.06.2023. godine 67,27 miliona eura) ili 4,24% BDP-a”, stoji u dokumentu u koji je portal Bankar.me imao uvid.

Konkretno, iznosi dugovanja i njihove promjene od 31. decembra 2022. do 30. juna ove godine kretale su se na sljedeći način:

 Kreditor Stanje na dan 31.12.2022. Stanje na dan 31.03.2023. Stanje na dan 30.06.2023.
Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) 183,12 180,74 179,47
Pariski klub Povjerilaca 55,59 50,47 50,40
Međunarodna Asocijacija za razvoj (IDA) 11,89 11,43 9,15
Evropska investiciona banka (EIB) 92,26 91,45 89,62
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 59,18 60,54 57,74
Banka za razvoj Savjeta Evrope (CEB) 75,86 75,08 75,92
Evropska Komisija 60,00 60,00 60,00
Njemačka banka za razvoj (KFW) 38,79 39,89 36,48
Mađarski zajam 0,15 0,15 0,00
Poljski zajam 2,75 2,75 2,40
Francuski kredit – NATIXIS 0,48 0,43 0,14
Kineska Exim Banka 701,992 672,283 719,38
Instituto del credito oficial (ICO) – Španski kredit 1,13 1,13 0,91
EUROBOND 1.750,00 1.750,00 1.750,00
IFAD 3,05 3,05 3,02
Export Development Canada EDC – Helikopteri 4,58 4,40 1,56
HAPOALIM – oklopna vozila 20,42 20,42 22,40
Rapid Financing Instrument – MMF 75,80 74,84 74,06
Deutche bank 0,00 100,00 100,00
Sindicirani zajam – PBG 201,43 201,43 177,14
Sindicirani zajam – PBG 2 219,09 219,09 203,64
Ukupno spoljni dug 3.557,56 3.619,56 3.613,40
Stara devizna štednja 10,24 10,17 10,17
Obaveze po osnovu obeštećenja 81,59 82,23 83,07
Krediti kod poslovnih banaka 156,24 150,64 138,88

Izvor: MF

Iz MF ukazuju i na činjenicu da su prikazani podaci o 14-godišnjem zaduživanju kod kineske Exim banke, u trenutku registrovanja stanja državnog duga bili vezani za hedžing koji je bio na snazi prethodne dvije godine. Tako su hedžovanio dio duga definisali prema kursu od 1,18 dolara za jedan euro, dok će ostatak odnosno nehedžovani dio duga u narednom periodu prikazivati po srednjem kursu Centralne banke na dan izvještavanja.

“Prekidom transakcije Država je prihodovala oko 64 miliona američkih dolara. Izlaskom iz hedžing aranžmana došlo je do povećanja vrijednosti duga prema kineskoj Exim banci u eurima: u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal, došlo je do porasta duga za 47,10 miliona eura. Valutna struktura je takođe pretrpjela promjene, pa je udio eurskog duga u ukupnom državnom dugu u odnosu na kraj prvog kvartala ove godine opao sa 95,58 na 79,68%”, preciziraju iz MF u obrazloženju zaključivanja hedžing aranžmana.

Prema objavljenim podacima, u drugom kvartaluje državni dug smanjen za oko 56 miliona eura, prije svega zbog otplate državnih zapisa (39 miliona).

“Za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično u toku drugog kvartala 2023. godine povučeno je oko 12,53 miliona eura, dok u istom kvartalu nije bilo novih zaduživanja za potrebe finansiranja budžeta”, naveli su iz MF situaciju vezanu za potrošnju kredita i drugih sredstava opredijeljenih za kapitalne investicije.

Kada je riječ o otplati 115,84 miliona eura državnog duga po osnovu glavnice, 50,76 miliona eura od tog iznosa predstavljao je dug prema rezidentima, a 65,08 miliona prema nerezidentima. Otplaćeno je i 40,72 miliona eura kamata: 7,18 miliona za domaće i 33,54 miliona eura za inostrane kamate.

Bankar.me

Slični Članci