Promet robe u trgovini na veliko u Crnoj Gori u 2025. godini dostigao je 4,1 milijardu eura, što je 8,2 odsto više nego godinu ranije, pokazuju preliminarni podaci Uprave za statistiku MONSTAT.
Time je nastavljen višegodišnji rast ovog segmenta trgovine. Prema podacima MONSTAT-a, promet u trgovini na veliko povećan je sa 2,34 milijarde eura u 2021. godini na 4,10 milijardi eura u 2025. godini. To znači da je za četiri godine uvećan za oko 1,76 milijardi eura, odnosno približno 75 odsto.
Samo u odnosu na 2024. godinu, kada je promet iznosio 3,79 milijardi eura, veleprodaja je porasla za oko 311 miliona eura.
Najveće učešće u ukupnom prometu imale su robne grupe iz oblasti prehrane, koje su činile 30 odsto ukupnog prometa u trgovini na veliko. To znači da je na promet prehrambenih proizvoda u veleprodaji otpalo oko 1,23 milijarde eura.
Drugu veliku stavku čine čvrsta, tečna i gasovita goriva, sa učešćem od 17,6 odsto, odnosno oko 722 miliona eura. Iako goriva i dalje imaju značajan udio u ukupnom prometu, njihovo učešće je smanjeno u odnosu na 2024. godinu, kada su činila 19 odsto prometa u trgovini na veliko.
Farmaceutski proizvodi zauzimaju treće mjesto, sa učešćem od 13,8 odsto, odnosno oko 566 miliona eura. Kada se saberu prehrana, goriva i farmaceutski proizvodi, ove tri grupe zajedno čine 61,4 odsto ukupnog prometa u veleprodaji.
Značajan udio imala je i trgovina drvetom, građevinskim materijalom i sanitarnom opremom, koja je činila šest odsto ukupnog prometa, dok su mašine, uređaji i pribor učestvovali sa 5,4 odsto. Duvan i cigarete činili su 4,9 odsto ukupnog prometa.
Najveći godišnji rast u 2025. godini zabilježen je kod mašina, uređaja i pribora, gdje je promet bio veći 30,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Ova robna grupa obuhvata alatne, poljoprivredne, kancelarijske, građevinske, tekstilne i druge mašine i opremu, uključujući personalne računare i opremu.
Snažan rast zabilježen je i kod namještaja, tepiha i podnih obloga, gdje je promet povećan 23,2 odsto. Promet kafe, čajeva, kakaa i začina porastao je 22,8 odsto, dok je promet obuće i kožne galanterije povećan 14,9 odsto.
Rast iznad deset odsto evidentiran je i kod mesa, ribe i prerađevina, ulja i masti, gdje je promet porastao 12,3 odsto. Promet električnih aparata za domaćinstvo i radio i TV uređaja povećan je 12,2 odsto, voća i povrća 11,7 odsto, poljoprivrednih sirovina i živih životinja 11 odsto, farmaceutskih proizvoda 10,5 odsto, duvana i cigareta 10,4 odsto, a drveta, građevinskog materijala i sanitarne opreme 10,3 odsto.
S druge strane, pad prometa zabilježen je kod tekstila, odjeće, rublja i ostale odjevne galanterije, gdje je indeks iznosio 97,1, što znači smanjenje od 2,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pad je evidentiran i kod metalnih proizvoda i ruda, gdje je promet bio manji 2,3 odsto.
Promet čvrstih, tečnih i gasovitih goriva ostao je gotovo nepromijenjen, uz rast od svega 0,1 odsto. Na gotovo istom nivou kao godinu ranije bio je i promet šećera, čokolade i slatkiša.
Podaci ukazuju da se rast veleprodaje u 2025. godini nije oslanjao samo na osnovne potrošačke kategorije, već i na robne grupe koje mogu ukazivati na investicionu aktivnost, poput mašina i opreme, namještaja, građevinskog materijala i električnih aparata.
Ipak, struktura prometa pokazuje da crnogorska veleprodaja i dalje dominantno zavisi od osnovnih kategorija potrošnje: hrane, goriva i farmaceutskih proizvoda. Te tri grupe zajedno nose najveći dio tržišta, dok ostale robne grupe čine 27,7 odsto ukupnog prometa.
MONSTAT objašnjava da statistika trgovine na veliko obuhvata promet preduzeća čija je osnovna djelatnost trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima. Istraživanje se sprovodi na bazi uzorka, pri čemu su obuhvaćena sva velika i srednja preduzeća, dok su mala preduzeća određena metodom slučajnog uzorka.
Promet robe u trgovini na veliko predstavlja vrijednost robe koju su privredna društva isporučila preduzećima unutrašnje trgovine, drugim preduzećima za dalju preradu i velikim potrošačima za sopstvenu potrošnju, kao što su organizacije iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja i odbrane.
Rast veleprodaje iznad četiri milijarde eura potvrđuje da je ovaj sektor jedan od ključnih pokazatelja dinamike potrošnje, uvoza, snabdijevanja i poslovne aktivnosti u Crnoj Gori. Istovremeno, struktura prometa pokazuje da se najveći dio tržišta i dalje oslanja na osnovne životne, energetske i zdravstvene potrebe.
(Bankar)
