Crna Gora u narednih pet godina planira veliki investicioni ciklus u infrastrukturu, vrijedan više milijardi eura, ali sama veličina ulaganja neće biti dovoljna da obezbijedi brži ekonomski rast. Ključno pitanje biće koliko su projekti dobro pripremljeni, kako se biraju i da li novac ide u investicije koje zaista povećavaju produktivnost ekonomije.
To je jedan od najvažnijih zaključaka koji se može izvući iz Master plana investicija u infrastrukturu 2026–2030, dokumenta Ministarstva finansija kojim se objedinjuju prioritetni infrastrukturni projekti države, opština i državnih preduzeća.
Master plan obuhvata javne investicije u saobraćaj, energetiku, obrazovanje, zdravstvo, zaštitu životne sredine, komunalnu i lokalnu infrastrukturu. Ukupna vrijednost projekata u infrastrukturi procijenjena je na 5,77 milijardi eura, dok je planirana vrijednost realizacije javnih investicija u periodu od 2026. do 2030. godine oko 4,73 milijarde eura.
To znači da bi se u infrastrukturu prosječno ulagalo oko 945 miliona eura godišnje, odnosno oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Među najvećim projektima u narednom periodu izdvajaju se druga dionica auto-puta Bar–Boljare, razvoj crnogorskih aerodroma, željeznička infrastruktura, kao i investicije u energetiku. Planirane su i značajne investicije u lokalnu i komunalnu infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo.
Međutim, dokument istovremeno upozorava da javne investicije same po sebi nijesu garancija rasta. Naprotiv, ukoliko nijesu dobro planirane i ako pređu nivo koji javne finansije mogu da izdrže, njihov efekat može biti suprotan od očekivanog.
U Master planu se navodi da javne investicije mogu podstaći ekonomsku aktivnost, povećati produktivnost privatnog kapitala i ohrabriti privatne investicije. Ipak, kada pređu određeni prag, njihov uticaj na ekonomski rast može postati negativan, jer fiskalni teret finansiranja javnog kapitala može istisnuti privatne investicije i usporiti rast.
Zato se posebna pažnja u dokumentu posvećuje preporukama Međunarodnog monetarnog fonda, naročito iz PIMA izvještaja, koji se odnosi na upravljanje javnim investicijama.
Prema MMF-u, dva su ključna kanala preko kojih javne investicije utiču na rast. Prvi je efikasnost, odnosno koliko infrastrukture država dobija za uloženi novac. Drugi je produktivnost, koja u velikoj mjeri zavisi od toga da li se biraju pravi projekti i da li se njima dobro upravlja.
U dokumentu se navodi da, ukoliko u zemlji nije u potpunosti uspostavljena procedura ocjene projekata prema međunarodno prihvatljivim metodologijama, postoji vjerovatnoća da takve investicije neće značajno doprinijeti ekonomskom rastu.
Posebno je važno upozorenje da loše upravljanje javnim investicijama vodi nižoj produktivnosti i slabijem doprinosu ukupnih investicija ekonomskom rastu. Prema nalazima na koje se poziva Master plan, jaz koji nastaje zbog lošeg upravljanja javnim investicijama u prosjeku iznosi oko 53 odsto u ekonomijama sa niskim nivoom dohotka, dok u zemljama u razvoju iznosi oko 34 odsto.
Drugim riječima, problem nije samo koliko država ulaže, već koliko dobija za uloženi novac.
Master plan je upravo zbog toga zamišljen kao pokušaj da se uvede više reda u sistem javnih investicija. Jedan od razloga njegovog donošenja je objedinjavanje više postojećih lista investicionih projekata i definisanje prioriteta u ključnim razvojnim sektorima.
U dokumentu se navodi da je u izradi plana pošlo od preporuka MMF-a iz PIMA izvještaja iz 2022. godine, sa ciljem poboljšanja upravljanja javnim investicijama u Crnoj Gori i povećanja njihove efikasnosti i efektivnosti.
PIMA izvještaj je, između ostalog, ukazao na postojanje dvije liste investicionih projekata, od kojih većina nema predinvesticione studije, a ipak se kandiduje za finansiranje iz budžeta ili fondova Evropske unije. To znači da dio projekata ulazi u sistem odlučivanja prije nego što je jasno procijenjeno koliko koštaju, kakve koristi donose, koji su rizici i da li su dovoljno spremni za realizaciju.
Upravo to je jedan od najvećih izazova za Crnu Goru u narednom periodu. Ako se investicioni ciklus bude vodio samo logikom političkih prioriteta ili lokalnih zahtjeva, bez ozbiljne ekonomske analize i jasnih kriterijuma, veliki iznosi ulaganja neće nužno značiti i veći rast.
Sa druge strane, ako se projekti budu birali prema zrelosti, ekonomskom efektu, fiskalnoj održivosti i doprinosu produktivnosti, javne investicije mogu postati jedan od ključnih motora razvoja.
Master plan dodatno predviđa i oko 638 miliona eura potencijalnih novih projekata koji još nijesu finansijski zatvoreni. Većina njih bi, kako se navodi, realno mogla početi nakon 2028. godine, ukoliko budu dovedeni u fazu spremnosti i ako se obezbijedi finansiranje.
To znači da će naredne dvije do tri godine biti ključne ne samo za realizaciju već započetih projekata, već i za pripremu novih investicija koje bi trebalo da odrede razvojni pravac zemlje poslije 2028. godine.
Za Crnu Goru, koja ima ograničen fiskalni prostor i visoku zavisnost od spoljnog finansiranja, pitanje kvaliteta javnih investicija postaje jednako važno kao i pitanje njihove vrijednosti. Loše pripremljeni projekti mogu povećati dug i troškove, a da ne donesu očekivani ekonomski efekat. Dobro pripremljeni projekti mogu povećati produktivnost, povezati regione, smanjiti infrastrukturna uska grla i otvoriti prostor za privatne investicije.
Zbog toga je poruka Master plana jasna: Crna Gora ulazi u veliki infrastrukturni ciklus, ali njegov uspjeh neće zavisiti samo od milijardi koje će biti potrošene, već od toga da li će država znati da izabere projekte koji zaista mijenjaju ekonomiju.
(Bankar)
