Premijerka Italije traži od Brisela veći fiskalni prostor za borbu protiv energetske krize i upozorava da građanima ne može da objasni zašto EU ima novca za oružje, ali ne i za račune za struju. Takav stav je, međutim, razljutio šefa odbrane i osnivača vladajuće stranke Gvida Krozetu.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni našla se u ozbiljnom sukobu sa ministrom odbrane Gvidom Krozetom zbog evropskih kredita za naoružavanje, pošto je zaprijetila da bi Rim mogao da odbije skoro 15 milijardi eura zajmova EU ukoliko Brisel Italiji ne odobri veći fiskalni prostor za borbu protiv rastućih cijena energenata, piše „Fajnenšel tajms“.
Prema pisanju lista, premijerka je prošle sedmice uputila pismo Evropskoj komisiji tražeći veću fleksibilnost kada je riječ o pravilima EU o deficitu i javnom dugu, upozoravajući da bi u suprotnom njenoj vladi bilo politički teško da koristi evropske kredite za odbranu.
„Ne možemo građanima da kažemo da je novac namijenjen samo za odbranu. Ako nijesmo u stanju da pružimo odgovore građanima i kompanijama u trenutku krize, rizikujemo da u ovoj zemlji više ne ostane ništa što bi trebalo braniti“, rekla je Meloni u jednom intervjuu.
Međutim, njen stav doveo ju je u direktan sukob sa ministrom odbrane Gvidom Krozetom, jednim od osnivača stranke Braća Italije i bivšim predsjednikom Federacije italijanskih kompanija iz oblasti vazduhoplovstva, odbrane i bezbjednosti.
„Svako ko misli da je ulaganje u odbranu bacanje javnog novca – pogrešno procjenjuje situaciju i ne gleda širu sliku. Svako ko se ne slaže sa potrebom izgradnje snažne odbrane nesvjesno radi protiv Italije i protiv budućnosti naše djece“, rekao je Krozeto.
List „Il Mesađero“, blizak italijanskoj vladi, objavio je da su Meloni i Krozeto juče imali „žestoku svađu“ upravo zbog evropskih kredita za odbranu i širih prioriteta državne potrošnje.
"/>Italija je zatražila 15 milijardi eura povoljnih kredita u okviru evropskog programa SAFE, vrijednog 150 milijardi eura, koji je pokrenut kao odgovor na sukob u Ukrajini i sve jače američke kritike da Evropa ne izdvaja dovoljno za sopstvenu bezbjednost. Evropska unija je dio vojnih izdataka već izuzela iz strogih budžetskih pravila, ali Meloni sada traži da se isto uradi i sa mjerama za ublažavanje „vanredne energetske krize“.
„Ne možemo našim građanima da objasnimo da EU dozvoljava finansijsku fleksibilnost za bezbjednost i odbranu, ali ne i za zaštitu porodica, radnika i kompanija od nove energetske krize koja prijeti realnoj ekonomiji“, napisala je Meloni Ursuli fon der Lajen.
Prema podacima koje navodi FT, italijanski deficit ove godine dostići će 3,1 odsto BDP-a, dok će javni dug skočiti na čak 138,5 odsto BDP-a. Vlada u Rimu je od sredine marta već potrošila više od milijardu eura na privremeno smanjenje akciza na gorivo zbog rasta cijena energenata, koje su dodatno porasle usljed rata sa Iranom.
Međunarodni monetarni fond ove sedmice kritikovao je mjere italijanske vlade, upozoravajući da je dug zemlje previsok i da pomoć mora biti preciznije usmjerena.
A sve veći ekonomski pritisak dolazi u trenutku kada se vlada Đorđe Meloni priprema za parlamentarne izbore naredne godine, dok se u samoj koaliciji sve jasnije vide podjele oko toga da li je Italiji važnije oružje ili računi za struju.
(RT)
