Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) unaprijedila je procjenu ekonomskog rasta Crne Gore za ovu godinu, očekujući povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,2 odsto. Nova projekcija viša je za 0,5 procentnih poena u odnosu na septembarske prognoze, kada je rast bio procijenjen na 2,7 odsto.
U najnovijem izvještaju EBRD navodi i da bi crnogorska ekonomija istim tempom trebalo da nastavi da raste i naredne godine, uz očekivanu stopu rasta od 3,2 odsto, prenosi Mina biznis.
Istovremeno, ta međunarodna finansijska institucija korigovala je naviše i procjenu ekonomskog rasta za prošlu godinu, koja sada iznosi 3,2 odsto, odnosno 0,6 procentnih poena više nego u prethodnim projekcijama objavljenim u septembru.
U dijelu izvještaja posvećenom Crnoj Gori ističe se da je realni BDP u periodu od januara do septembra prošle godine porastao 3,2 odsto na godišnjem nivou, čime je zadržan tempo rasta ostvaren tokom 2024. godine.
Kako se navodi, snažan investicioni ciklus, zajedno sa značajnim povećanjem plata i penzija, ublažio je negativne efekte rasta uvoza električne energije nakon zatvaranja Termoelektrane Pljevlja, kao i smanjenja izvoza.
Izvještaj ukazuje i na proširenje deficita tekućeg računa tokom prošle godine, budući da je rast deficita u robnoj razmjeni nadmašio umjereno povećanje suficita u sektoru usluga. Istovremeno, priliv stranih direktnih investicija blago je smanjen, pri čemu su ulaganja i dalje dominantno usmjerena ka tržištu nekretnina.
Inflacija je, prema procjenama EBRD-a, u decembru dostigla četiri odsto, što je prvenstveno rezultat ekspanzivne fiskalne politike, snažnog rasta zarada i povećanja penzija.
Tokom prošle godine dodatno su izraženi i fiskalni pritisci. Budžetski deficit je porastao jer su javni rashodi rasli brže od budžetskih prihoda, dok se nivo javnog duga, zaključno sa septembrom, približio granici od 60 odsto BDP-a. Dio potreba za finansiranjem pokriven je emisijom euroobveznica vrijednih 850 miliona eura.
EBRD procjenjuje da će realni ekonomski rast ostati na nivou od 3,2 odsto i u ovoj i u narednoj godini, uz podršku procesa pristupanja Evropskoj uniji i nastavka infrastrukturnih investicija. Ipak, upozorava se da ograničeni fiskalni kapaciteti i niska diversifikacija privrede i dalje čine crnogorsku ekonomiju osjetljivom na spoljne i klimatske šokove.
