Za centralne bankare koje muči pitanje jesu li inflatorni pritisci privremeni, šefovi industrija širom svijeta imaju jasnu poruku: cijene će samo rasti.
Usljed nedostatka radnika, goriva, teretnih brodova, poluprovodnika i građevinskog materijala. dok se globalna ekonomija oporavlja nakon pandemijskih zaključavanja, kompanije od proizvođača automobila do proizvođača čokolade, muče se da kontrolišu troškove.
Neki od najvećih svjetskih brendova sada nameću veće cijene potrošačima i upozoravaju kreatore politika da će se situacija samo pogoršati, piše agencija Rojters.
”Očekujemo da inflacija bude veća sljedeće godine nego ove,” rekao je Grejem Pitketli, šef za finansije u kompaniji Unilever čije proizvode, od sapuna “Dove” preko sladoleda “Ben & Jerry’s” do deterdženta “Persil” svakodnevno koristi 2,5 milijarde ljudi, piše Rojters.
Najveći svjetski proizvođač hrane, “Nestle”, objavio je ranije ove nedjelje da će dodatno povećati cijene 2021. i ponovo 2022. jer cijene sirovina i dalje rastu.
Rojters navodi da se stavovi industrijskih lidera kose sa neodlučnijim tonom među ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka koji pokušavaju da utvrde kada da počnu sa povlačenjem monetarnog i fiskalnog stimulansa, a da ne zakoče ekonomski oporavak.
U nacrtu saopštenja sa sastanka najviših kreatora politike u Vašingtonu prošle nedjelje, upućen je poziv centralnim bankama da budu spremne da preduzmu “odlučujuću akciju za održavanje stabilnosti cijena”. Međutim, kako je prenio Rojters, ta poruka je ublažena do kraja sastanka.
Umjesto toga, upravni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (IMFC) je pozvao globalne kreatore politike da pomno prate dinamiku cijena ali da “ignorišu” inflatorne pritiske koji će jenjavati kako se ekonomije budu normalizovale.
”Ključno pitanje je da znamo da li je ovo prolazna inflacija ili ne. Niko nema odgovor na to pitanje,” rekao je francuski ministar finansija Bruno Lemer nakon sastanka.
Guverner Banke Engleske Endru Bejli rekao je da i dalje vjeruje da je nedavni skok inflacije – trenutno 3,1 odsto i očekuje se da raste – privremen, ali se uveliko očekuje da će britanska centralna banka biti prva velika monetarna vlast koja će povećati kamatne stope u postpandemijskom ciklusu.
Izvršni direktori kompanija koji opipavaju puls desetina komercijalnih sektora, poput globalne firme za zapošljavanje Randstad, smatraju da su neki od problema koji izazivaju povećanje cijena strukturni i da će ostati.
Randstad je juče saopštio da očekuje da nedostatak radne snage potraje godinama kako stariji zaposleni budu odlazili a sve manji broj se bude pridruživao radnoj snazi.
”Mislimo da će taj nedostatak biti strukturni,” rekao je odlazeći izvršni direktor Randstada Žak van den Brok. “Postoji potreba za radnicima u zdravstvu, obrazovanju, tehnologiji i logistici.”
Spor oko zarada se pojavio u nekoliko država pri čemu je jedan od najvećih njemačkih sindikata pozvao na povećanje plata od 5,3 odsto za skoro 900.000 građevinskih radnika.
Švajcarska inženjerska kompanija ABB, koja se bori sa globalnom krizom u snabdijevanju poluprovodnicima, takođe je saopštila da je nedostatak radne snage, posebno u SAD, pogodio njene isporuke industrijskih robota, između ostalih proizvoda.
Nedostatak čipova već je pogodio proizvodnju automobila širom svijeta i zaustavio procese u nekim fabrikama.
Švajcarski proizvođač kamiona AB Volvo saopštio je juče da, iako je potražnja velika, nedostatak komponenti poput čipova povećava troškove i remeti proizvodnju.
Švajcarski proizvođač vertikalnog transporta Šindler saopštio je da je previše oprezan povodom svojih prognoza zbog povećanja cijena sirovina, inflacije koja povećava troškove i zagušenja u lancima snabdijevanja za koje se očekuje da se nastave.
Guverner američkih Federalnih rezervi Kristofer Voler rekao je ove nedjelje da će, ukoliko inflacija nastavi da raste sadašnjim tempom, narednih mjeseci umjesto da opada kao što se očekivalo, američki kreatori politike možda morati da usvoje “agresivniji politički odgovor” naredne godine, prenio je Rojters.
Ukoliko, međutim, kamatne stope počnu da rastu, banke će profitirati od većih troškova kredita.
Džes Stejli, izvršni direktor britanskog Barklisa, rekao je da je relativno opušten povodom povećanja cijena i da bi godišnja stopa inflacije do četiri odsto u Britaniji mogla biti pozitivna za tu banku, sve dok je podržana ekonomskim rastom.
Međutim, kako ističe Rojters, i bankarsko osoblje će očekivati nadoknadu za cjenovne pritiske. U Njemačkoj su radnici banaka javnog sektora organizovali štrajkove upozorenja tražeći povećanje zarada od 4,5 odsto.
