U posljednjih godinu i po dana Evropu je zahvatio značajan porast cijena osnovnih životnih namirnica. Kao glavni razlozi skoka cijena u marketima navode se inflacija, problemi u globalnom lancu snabdijevanja, suše i rat u Ukrajini.
FAO indeks cijena hrane u septembru iznosio je 124,4 poena, što je za tri odsto više u odnosu na avgust, a za 2,1 odsto više u odnosu na 2022. godinu.
Najveći rast u septembru zabeležio je FAO indeks šećera, koji je porastao za 10,4 odsto zbog manjih prinosa na plantažama u Brazilu i kod drugih proizvođača trske. FAO indeks biljnog ulja porastao je za 4,6 odsto, a mliječnih proizvoda za skoro četiri procenta. Ključni razlozi skoka leže u smanjenoj proizvodnji i većoj potražnji na globalnom tržištu. Cijene mesa uglavnom su ostale stabilne uz blagi porast od 0,4 odsto. Ipak, nije bilo samo poskupljenja. Pala je cijena pirinča za 0,7 odsto.
Šta je najviše poskupilo?
Kada se sva poskupljenja sagledaju u perspektivi iz prethodnih godinu i po dana, statistike kažu sledeće. U tom periodu šećer je poskupio i do 40 odsto u pojedinim zemljama, piletina i svinjetina i do 25 odsto, a ulje i do 40 procenata.
Uticaj rata u Ukrajini najviše se manifestuje na cijenama brašna, pšenice i kukuruza, jer je do 2022. godine veliki deo globalne proizvodnje bio u Ukrajini, pa su cijene brašna skočile između 20 i 35 odsto.
Suše i visoke temperature prave probleme i poljoprivrednicima, a kako potražnja na tržištu ne jenjava, došlo je i do skoka cijena voća i povrća između 10 i 20 odsto.
Sir, mlijeko, puter i ostali mlečni proizvodi poskupili su za oko 25 odsto, dok su kokošija jaja poskupela u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 procenata u prethodnih 18 meseci.
Indeks dodatno skočio u oktobru
Zamenik regionalnog predstavnika FAO Nabil Gangi kaže za Euronews Srbija da najnoviji podaci pokazuju da je indeks dostigao 137,4 poena u oktobru, što je dva odsto više u odnosu na septembar.
Ističe da je indeks na najvišoj vrednosti od aprila 2023, ali i da je mnogo niži od vrijednosti iz marta 2022. godine.
“Uopšte posmatrano, fluktuacije su uzrokovane strahovanjima u vezi sa predviđenom proizvodnjom, takođe zabrinutost za proizvodnju koja nastaje kada bi proizvodnja mogla da bude u padu za neku robu, recimo za palmino i suncokretovo ulje iz jugoistočne Azije. Što se budućnosti tiče, ko zna šta budućnost nosi, ali na srednji rok, recimo u narednih deset godina, perspektiva FAO i OECD-a ukazuje na stvarne referentne međunarodne cijene za poljoprivrednu robu da budu u blagom padu, međutim, što se tiče kratkog roka, biće fluktuacija narednih mjeseci”, objašnjava Gangi.
Ističe i da istorija saradnje FAO i Srbije “datira dobrano u prošlost”.
“Jugoslavija je bila jedan od osnivača naše organizacije, a od 2001. naši odnosi sa Srbijom se poboljšavaju. Mi želimo da podržimo nacionalnu strategiju vlade o poljoprivrednoj održivosti po pitanjima klimatskih promena, ruralne ekonomije, šumarstva, biodiverziteta. Širok dio dijapazona pitanja gde sarađujemo ne samo sa vladom, odnosno ministarstvom poljoprivrede koje je naš tradicionalni partner, već i sa ministarstvom životne sredine, ministarstvom finansija, radimo sa farmaceutskim kompanijama, sa naučnim krugovima, nevladinim organizacijama, velikim brojem aktera”, nabraja naš sagovornik.
Svjetske cene hrane porasle u martu za 1,1 odsto – to je prvo poskupljenje u proteklih sedam mjeseci.
Iako se svaka zemlja suočava sa različitim izazovima, oni se određuju na osnovu četiri principa po kojima se ova organizacija rukovodi, kaže on.
“Mi posmatramo proizvodnju, i proizvodnja je bila dovoljna za trenutno stanovništvo, međutim ima tu više izazova, između ostalog zemljište, inputi i tako dalje, i naravno pristup tim inputima postaje težak ako smo imali, recimo, pandemiju, zatim rat u Ukrajini”, objašnjava Gangi.
(Izvor: Euronews Srbija)
