Centralna banka (CBCG) prošle godine imala je dobit od 900.000 eura što je za 420.000 više nego u 2013, pokazao je Godišnji izvještaj o radu vrhovne monentarne institucije.
Finansijsko poslovanje CBCG pokazuje da su ukupni prihodi bili 11,1 milion eura, a rashodi 10,2 miliona.
Većinu prihoda CBCG su naknade koje naplaćuje komercijalnim bankama, a koje ih prebaciju na korisnike svojih usluga građane i privredu. Od ukupnih troškova 6,6 miliona se odnosi na zarade 357 zaposlenih koliko ih je bilo u CBCG na kraju prošle godine. Prosječna neto plata iznosila je 715,65 eura.
Prihodi od naknada i usluga iznose 9,8 miliona eura i veći su u odnosu na planirane za 32,93 odsto. Više novca se slilo po osnovu naknada (za usluge platnog prometa, usluge sa gotovim novcem, za sprovođenje prinudne naplate, poslove fiskalnog agenta, kontrolu poslovanja…). Najveći udio u naknadama imaju one za platni promet koje su bile 4,4 miliona eura.
Finansijski prihodi od 1,2 miliona su manji u odnosu na plan za više od polovinu. Razlog za to, kako je objašnjeno, je manje novca po osnovu kamata na hartije od vrijednosti raspoložive za prodaju koje su pale na međunarodnom finansijskom tržištu.
Manje novca u odnosu na plan se prihodovalo od naknada za usluge kreditnog registra koje su bile 400 hiljada (3,52 odsto manje) i od poslova operativnog lizinga gdje se slilo 180 hiljada (5,75 odsto manje u odnosu na plan).
Na rashodnoj strani od 10,2 miliona najviše novca 6,6 miliona je potrošeno na troškove zaposlenih (bruto zarade, druga primanja, naknade povećanih troškova i ostali troškovi) koji su veći za 4,56 odsto u odnosu na planirane i 7,42 odsto u odnosu na 2013. godinu.
“Tokom 2014. godine smanjeno je relativno učešće neto zarada u ukupnim troškovima bruto zarada, a raslo je učešće troškova poreza i doprinosa što ukazuje da su se troškovi zarada uvećali zbog većeg broja zaposlenih usled potrebe izvršavanja novih funkcija i zadataka CBCG, a ne zbog rasta osnovne cijene rada. Troškovi poreza bili su 600 hiljada i veći su za 7,49 odsto u odnosu na plan”, objašnjeno je u izvještaju.
Troškovi po osnovu jubilarnih nagrada, otpremnina, solidarnih pomoći i drugih primanja i naknada zaposlenima bili su 170.000 i bilježe rast u odnosu na plan za 41,14 odsto. Razlog za njihovo povećanje su veće isplate po osnovu solidarne pomoći zaposlenima, ali se ne navodi podaci o toj pomoći.
Kapital ispod zakonskog limita
Ukupni kapital vrhovne monetarne institucije bio je 59,8 miliona eura od čega je osnovni kapital 40 miliona.
Prema novom zakon o CBCG iz 2010. godine osnovni kapital mora da bude 50 miliona eura i taj novac je morao da se nadomjesti iz državnog budžeta.
Međutim, ne samo da se to nije desilo već je zbog ekonomske krize CBCG dio svoje dobiti prethodnih godina uplaćivala u državni budžet. Nije poznato kada će se dostići zakonski minimum osnovnog kapitala Centralne banke.
Na putovanja, usavršavanja, smještaj… 370.000, 10 odsto manje
Na službena putovanja, stručna usavršavanja, naknade za odvojeni život i troškove smještaja potrošeno je 370 hiljada što je za 10,77 odsto manje u odnosu na plan i 10,19 odsto u odnosu na godinu ranije.
Za kancelarijski materijal, struju, komunalne i nematerijalne usluge izdvojeno je pola miliona što je za 17,29 odsto manje u odnosu na plan, ali i 1,93 odsto više u odnosu na 2013. Objašenjeno je da su ti troškovi manji u odnosu na plan zbog “kontinuiranih mjera racionalizacije koje se sprovode”.
Na troškove održavanja opreme, literature, telekomunikacione usluge, amortizaciju i naknade po ugovorima o poslovnoj saradnju potrošeno je 1,6 miliona što je za 3,16 odsto manje u odnosu na plan i 9,18 odsto u odnosu na 2013. godinu.
