Zona eura nastavlja da se širi uprkos ekonomskoj krizi, mada potencijalne članice iz centralne i istočne Evrope ne žure da se pridruže monetarnoj uniji: to je generalni zaključak nakon pregleda monetarnih akcija koje će u narednih nekoliko godina preduzeti države sa istoka Evropske unije.
Tako će Letonija 1. januara 2014. pristupiti zoni eura i to je jedina država koja će to uraditi tokom naredne godine. Njihov susjed, Litvanija, planira da usvoji zajedničku valutu 2015. godine dok su neke druge zemlje – poput Mađarske i Bugarske – daleko su od ispunjavanja kriterijuma za ulazak u zonu eura, a Poljska i Češka smatraju da za sada imaju više koristi od zadržavanja nacionalne valute.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Prema podacima švedske banke Svedbank (Swedbank), Litvanija ima velike šanse da ispuni svoj cilj i pristupi euro zoni 1. januara 2015. “Mogućnosti Litvanije da ispuni kriterijume iz Mastrihta će se povećavati”, navode u toj banci. Ulazak Litvanije u zonu evra 2015. je sve realniji, s obzirom na to da je ta zemlja godišnju prosječnu inflaciju spustila na 1,3 odsto a kurs litasa je vezala za euro još 2005. godine, upravo kao i Letonija svoj lat.
Poljska pred vratima euro zone: Poljska, najveća ekonomija u tom regionu, ima solidan rast i u toj zemlji vjeruju da će već u 2015. godini ispunjavati kriterijume iz Mastrihata.
No, Poljaci ne žure sa usvajanjem eura. Novipoljski ministar finansija Mateuš Šćurek sumnja u koristi od usvajnja evropske valute. “Ispostavilo se da su očekivane prednosti zone evra – bolje pozicioniranje ekonomije kada je reč o pristupu kapitalu i niži troškovi, stabilnost finansiranja iz inostranstva, samo fikcija”, ocijenio je Šćurek.
U Češkoj, koja s teškoćama izlazi iz duge recesije, tamošnje ministarstvo finansija i Češka narodna banka (CNB) javno preporučuju da se – ne žuri sa utvrđivanjem datuma za uvođenje eura. Guverner CNB Miroslav Singer ocenjuje da bi Prag mogao da najranije uđe u zonu eura 2019. godine, ali ukazuje da to pitanje nije prioritet nove vladajuće koalicije.
Euroentutzijasti i euroskeptici: “Euroentuzijastične zemlje, poput Poljske, Mađarske i Rumunije, smatraju pristupanje zoni eura neizbježnim ali to posmatraju samo iz ugla troškova i koristi – ne govorim samo o vlastima već i o građanima”, rekao je za AFP stručnjak revizorske kuće PrajsvoterhausKupers (PricewaterhouseCoopers) Vitold Orlovski.
Za konzervativnu vladu u Mađarskoj euro je – daleka perspektiva. “Kada govorimo o ulasku u zonu evra, ne govorimo o narednim godinama, već o – dvije, tri naredne decenije”, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.
Bugarska vlada nastoji da bude optimistična. “Mi ćemo zatražiti ulazak u zonu eura kada budemo sigurni da nam se ekonomija pokrenula”, rekao je u decembru bugarski ministar finansija Petar Čobanov odgovorivši potvrdno na pitanje da li će se to desiti tokom mandata sadašnje vlade koja je formirana na proljeće 2013.
Rumunski premijer Viktor Ponta nedavno je rekao da bi Rumunija trebalo da uđe u zonu evra 2018. kada će slaviti stogodišnjicu svog osnivanja.
Hrvatski oprezni pristup: I Hrvatska, koja je pristupila EU u julu 2013, oprezna je u pogledu uvođenja eura.
“S obzirom na naš visok dug i dug period koji je poteban da bi se deficit spustio ispod 3 odsto bruto domaćeg proizvoda, Hrvatska ne može da traži ulazak u zonu evra pre isteka tri ili četiri godine”, rekao je nedavno hrvatski ministar finansija Slavko Linić.
Istraživanje Evropske komisije, Eurobarometar,objavljeno u avgustu, pokazalo je da je 61 odsto Hrvata za uvođenje evropske valute, a 34 odsto – protiv.
Tri zemlje istočne Evrope su već članice zone eura. Iskustva Slovačke i Estonije, koje su ušle u zonu eura 2009. i 2011. godine, u cjelini su pozitivna za razliku od Slovenije koja je uvela euro 2007. neposredno prije izbijanja ekonomske krize u svijetu.
Toplo-hladno: Njihovi ekonomski pokazatelji su vrlo podsticajni: inflacija u Slovačkoj je svega 0,5 odsto, BDP te zemlje se povećao ove godine na 0,9 odsto nakon proslogodišnjeg rasta od 2 procenta. Prognoze ukazuju da će rast privrednih aktivnosti u Slovačkoj biti 2,1% u narednoj 2014. godini.
U Estoniji, inflacija se privremeno povećala na čak 5 odsto po ulasku u zonu eura da bi potom 2012. pala na 3,9 odsto i na 1,5 odsto, sudeći prema podacima iz novembra ove godine. Estonski BDP trebalo bi da se poveća na 3 odsto u 2014. sa 1,3 odsto koliko se očekuje u 2013.
No, slovenački javni dug se – utrostručio. Pad BDP Slovenije je u ovoj godini 2,7 odsto, a u 2014 će biti 1 odsto, dok su privredne aktivnosti u toj zemlji u 2012. opale za 2,3 procenta.
Svi ti podaci ukazuju da ulazak u Evropsku uniju, ili priključenje euro zoni ne obećavaju automatski ekonomski prosperitet i da pogodnosti ulaska u evropsku porodicu različite države koriste na različite načine, u zavisnosti od stanja domaće ekonomije.
Izvor: Portal Analitika/Tekst partnerskog portala Euroaktiv – Srbija, urađen na osnovu analize AFP
