Predlogom fiskalne strategije (FS) Vlada je projektovala da uloži 900 miliona eura u kapitalni budžet, ali je potrebno jasno definisati strateške prioritete i sektore koji će se finansirati tim novcem, dok privatno-javno partnerstvo ne prepoznaje kao jedan od načina finansiranja tih projekata i kojim se može nadomjestiti nedostajući novac u državnoj i opštinskim kasama.
To je ocijenila Centralna banka (CBCG) u mišljenju na predlog ovog dokumenta koji se odnosi na period od ove do 2024. godine i koji je ušao u skupštinsku proceduru.
Zakonska obaveza Vlade je da uz predlog FS dostavi parlamentu i mišljenje CBCG. Ovaj dokument bi poslanici trebalo da razmatraju prije predloga zakona o budžetu za 2022. godinu, pišu Vijesti.
”Za kapitalni budžet je planirano izdvajanje od 900 miliona eura za četiri godine, što je pozitivno. Ali, kako je planirani iznos investicija veliki, izbor novih projekata i njihova isplativost je veoma važna. FS ne navodi nivoe ulaganja po sektorima, odnosno, koji su to projekti definisani kao strateški prioriteti i prema kojim kriterijumima, imajući u vidu da se završava prva dionica auto-puta. Ove informacije bi pomogle da se sagledaju i ocijene opravdanost i učinkovitost javnih investicija. Zato je u FS potrebno jasno definisati strateške prioritete,dinamiku i planirane projekte (kost-benefit analize) kao i sektore, koji će se finansirati kapitalnim budžetom od 900 miliona eura u naredne tri godine (saobraćaj, zdravstveno,zaštita životne sredine i drugo).”
Iz CBCG su ukazali da institut privatno-javnog partnerstva nije prepoznat u strategiji kao jedan od načina finansiranja projekata u oblasti saobraćaja i transporta (auto-put, modernizacija željezničke infrastrukture), pa sugerišu da bi ovaj institut pružio mogućnost za finansiranje velikih kapitalnih projekata za koje nedostaje novca za državnom i lokalnom nivou.
U mišljenju se navodi da je akcentovanje kapitalnog budžeta i racionalizacija neproduktivne potrošnje u FS u skladu sa preporukama koje je CBCG dala Vladi proteklih godina za vođenje ekonomske poltike, ali u vrhovnoj monetarnoj instituciji smatraju da nedostaje jasan plan uređenja i usklađivanja zarada u javnom sektoru sa minimalnom zaradom,kao i kvantifikacija obima u kome će sve to uticati na ukupnu stavku na rashodnoj strani budžeta.
“Rashodi u srednjem roku će zavisiti od efikasnosti donošenja i sprovođenja Strategije reforme javne uprave za period od naredne do 2026. godine. Povećanje minimalne zarade na 450 eura, kao i dodatno povećanje zarada zdravstvenim radnicima, uticaće na stavku bruto zarada. Imajući u vidu da je uvećanje ove stavke u budžetu veoma značajno, racionalizacija broja zaposlenih u javnoj upravi je važna u cilju očuvanja stabilnosti javnih finansija”, istaknuto je u mišljenju.
(Pobjeda)
