Zahtjev za osnivanje banke u Crnoj Gori dostavila je juče “Ziraat banka” iz Turske. Pristigao je i zahtjev mikrofinansijske institucije “Kontakt” čiji su vlasnici, prema ranijim tvrdnjama medija Milka Ljumović i Bose Tatar, nekadašnjih čelnica Crnogorske komercijalne banke. Zvaničnog dopisa iz Abu Dabija za kupovinu Prva banke još nema, kazao je Radiju Crne Gore guverner Milojica Dakić.

“Samo onaj ko prođe sve instance provjere Centralne banke, a koja ima komunikaciju sa eksternim revizorima, nadležnim državnim organima pa i tužilaštvom može očekivati dozvolu za rad”, poručio je Dakić.

A procedura kako kaže može potrajati i deset mjeseci. “Postupak utvrđivanja činjenica, odnosno provjera osnivača banke, nalaza revizije, lica povezanih sa osnivačem traje 180 dana. Nakon toga dva mjeseca je rok za upis u Privredni sud, te isto toliki rok
za početak rada. Međutim, rok može biti i kraći, ako se ubrzaju pomenute procedure”, pojasnio je guverner.

Inače, kako kaže Dakić, bankarski sektor u ovoj godini bilježi pozitivna kretanja. Likvidnost je na visokom nivou, čak i iznad
propisanog. Završena je dokapitalizacija dvije banke vrijedna 20 miliona. Očekuje se dokapitalizacija još jedne do kraja ove i naredne godine. Odobreno je 623 miliona novih kredita, od čega je 40 odsto plasirano privredi.

[widgets_on_pages id=”Baner”]

“Međutim i dalje je učešće loših kredita visoko 17,7 odsto. Taj problem rješavaju Centralna banka, ministarstvo finansija i Svjetska banka. Priprema se poseban zakon koji će stvoriti uslove za restrukturiranje dugova. Odnosiće se samo na solventne, ali trenutno nelikvidne klijente. Zakon bi imao karakter privremenosti. Bio bi oročen na dvije godine. Ne treba računati na otpis duga, ali će dobrovoljno restrukturiranje omogućiti niže kamate, grejs periode, duže rokove otplate”, rekao je Dakić.

Centralna banka je tokom ove godine imala razgovore u Briselu o poglavlju 17. koje tretira između ostalog pitanje eura. Izvještaj tog skrininga se očekuje.

“Dosadašnji tok pregovora ne ukazuje da bi mogao biti doveden u pitanje opstanak eura u Crnoj Gori”, poručio je Dakić.

Paket Evropske monetarne unije za sanaciju banaku, usvojen prije nekoliko dana,  neće direktno uticati na bankarski sektor u Crnoj Gori, ali će se neposredno odraziti zbog banaka koje posluju ovdje, a čije su matice u zemljama Evropske unije, rekao je Dakić.

Takođe je istakao da ta institucija projektuje ekonomski rast za ovu godinu od tri odsto, a za narednu predviđa rast ekonomije od dva do tri odsto, te porast stranih direktnih investicija. Upozorio je da je nivo javnog duga i dalje visok, ali je ispod mastrihtskih kriterijuma.

“Za šest godina javni dug je porastao tri puta. Ove godine se stabilizovao. Ranije godine su pokazale koji je rizik izdavanja
garancija, pa stoga treba biti vrlo oprezan u narednom periodu”, naglasio je guverner.

Takođe je naveo da je CBCG preporučila bankama da u narednom periodu ne povećavaju kamate. Sugerisano je Vladi da izmjeni zakon o obligacionim odnosima koji će definisati najveće kamatne stope, spriječiti  formiranje “zelenaških”.

Biljana Radosavović, Radio Crne Gore