Javni poziv za banke i građevinare je zatvoren i trenutno u Ministarstvu održivog razvoja i turizma detaljno pregledaju ponude stanova koji su aplicirali da budu dio projekta 1000+, kazao je u emisiji “Vruće stolice” na Anteni M pomoćnik ministra održivog razvoja i turizma i generalni direktor Direktorata za razvoj stanovanja Marko Čanović.
Javni poziv za građane biće objavljen u prvoj polovini jula, trajaće dvadesetak dana i, od momenta objavljivanja javnog poziva građani mogu podnositi zahtjeve kod pet banaka koje su učesnici projekta.
”Trenutno obrađujemo obimnu dokumentaciju koju smo dobili od građevinara. U ponudi je 780 stambenih jedinica. Neka dokumentacija nije kompletna i sada pokušavamo sa građevinarima da razjasnimo sve nejasnoće kako bi pred građane izašli sa što boljom i kvalitetnijom ponudom”, kazao je Čanović.
Kako je dodao, preliminarni podaci pokazuju da je od 780 prijavljenih stanova, najviše njih u Podgorici.
”Najviše je neizgrađenih stanova, ima oko stotinu izgrađenih. Takođe, veoma je mali broj stanova koji su u starogradnji, jer najveći broj ljudi koji je želio da proda stan nije ispunjavao uslove koji su postavljeni projektom u vezi sa energetskom efikasnošću. Preliminarni podaci pokazuju da je uPodgorici 563 stana, imamo veću ponudu stanova u herceg Novom – 63 stana, u Nikšiću 58, u prošlom projektu nijesmo imali ponudu u Baru, a ovoga puta je u ponudi 58 stanova u Baru, u Bijelom Polju 28, Pljevljima 3, Mojkovcu jedan i na Cetinju jedan”, kazao je Čanović.
Za sve one koji se odluče za stan u izgradnji, vjerovatno će banke obezbijediti neke vrste povoljnosti.
”Sada je tu u toku utakmica između banaka, jer iako nemaju neku zaradu od toga, one žele da što više klijenata vežu za svoju banku u narednih 20 godina. Tako da će sada banke i mimo svih povoljnosti koje smo definisali samim projektom kao što su kamata od 2,99, kupovina stana bez učešća, povoljnije obrade kredita, imati vjerovatno i povoljnosti i mimo toga. Tak da će v jerovatno biti kao što je bilo u prethodnom projektu – neke banke su dale grejs period do izgradnje stana, neke su dale mogućnost plaćanja samo dijela rate do izgradnje stana… Tako da ćemo izbjeći tu mogućnost da građanin ujedno plaća i ratu za stan i kiriju do izgradnje stana. Ono što je sigurno i što smo definisali sa građevinarima je da će svako probijanje roka građevinar platiti kupcu stana u vidu plaćanja rente za stan, sve dok stan koji je kupio ne bude završen”, objasnio je Čanović.
Za koliko će, građani koji se prijave, moći da uzmu ključ od svog stana, zavisiće od broja prijavljenih građana, kaže Čanović i očekuje da će interesovanje biti značajno veće nego u prethodna dva kruga.
‘‘Kada su posrijedi zarade taj dio je jasno definisan, ali da objasnim najbolje na plastičnom primjeru, ukoliko samac aplicira, njegova zarada ne smije biti veća od 600 eura. Ukoliko je dvočlano domaćinstvo i ukoliko su oba člana domaćinstva zaposlena, njihova zajednička primanja ne smiju da prelaze 1020 eura. Dakle to može biti odnos 700-320 ili 800-220 ili neka druga kombinacija. Podnosilac kredita mora da bude kreditno sposoban, dok uduženi član ne mora nužno da ima ugovor na neodređeno vrijeme”, objasnio je Čanović.
Prioritetne kategorije jasno su definisane, i one će prve dobiti vaučere.
”Vrijeme je jedan od bitnih kriterijuma. Ovaj projekat je dosta otvoren za sve i biće veliki broj osoba koje ispunjavaju sve uslove. Jedan od kriterijuma koji je poznat još od starog Rima je prvi u vremenu, jači u pravu i, u skladu sa pravilima Banke za razvoj SE i pravilima projekta pridržavaćemo se tog pravila, tako da je veoma važno da građani što prije predaju”, saopštio je Čanović.
Legalizacija: Nema produženja roka, ko ne krene u postupak do 15. jula slijede kazne
Kada je posrijedi legalizacija, Čanović apeluje na sve građane koji nijesu do sada, da što prije krenu u proces legalizacije, jer produženja roka neće biti.
”Nemamo u planu produženje ovog roka, Zakon je jasan, rok je prekluzivan i on je do 15.jula”,kazao je Čanović.
Do sada je podnešeno oko 3.500 zahtjeva za legalizaciju, a najviše bespravno zagrađenih objekata je u Podgorici.
”Podgorica je grad sa najvećim brojem nelegalnih objekata, zatim slijede Bar, Ulcinj… Broj podnešenih zahtjeva nije najveći u opštinama koje imaju najviše nelegalnih objekata. Najviše zahtjeva za legalizaciju je podnešeno u Herceg Novom. Imaćemo detaljan presjek stanja na kraju mjeseca”, objasnio je Čanović.
Čanović apeluje na sve da što prije krenu u proces legalizacije jer će u suprotnom, plaćati velike kazne:
”Zakonom je ostavljena mogućnost izbora- ili će se ući u legalizaciju i iskoristiti svi benefiti koji su pruženi, ili će se kroz rrad državnih organa evidentirati ti objekti i plaćati naknada za korišćenje prostora koja je, recimo za objekat od 100 kvadrata iznosi od 340 do 1.200 eura godišnje. Rušenje će se svoditi na najmanju moguću mjeru, a za onoga koji ne bude imao krov nad glavom, odnosno ako mu bude uklonjen objekat osnovnog stanovanja, onda je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbijedi alternativni smještaj”, naveo je Čanović.
Izvor: antenam.net
