Vlada je budžet pokušala da koncipira na osnovama dobrog upravljanja javnim finansijama, poštujući pravila struke i poštujući ono što je održivost i stabilnost javnih finansija, rečeno je u emisiji “Okvir” na TVCG.

Bojan Paunović iz Direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija istakao je da su budžet pokušali da koncipiraju na osnovama dobrog upravljanja javnim finansijama, poštujući pravila struke i poštujući ono što je održivost i stabilnost javnih finansija.

“U tom kontekstu, sve pretpostavke budžeta na kojima se baziraju izdaci i projektovani premici ukazuju da je projektovan izuzetno kozervativan pristup za naredni period i samim činom povećanja značajno budžeta, obezbjeđivanjem svih sredstava za redovno finansiranje svih obaveza države i servisiranja javnog duga možemo kazati da je budžet odgovoran, prije svega socijalno odgovoran, održiv i obezbjeđuje stabilnost javnih finansija”, istakao je Paunović.

Poslanik GP URA Miloš Konatar ocijenio je da je budžet potrošački, a ne razvojni.

“Mi smo se ove godine opredjelili kao država da više usmjerimo sredstava na potrošnju, na povećanje zarada, naknada, pa i u javnoj administraciji na neke troškove potrošnje nego da ulažemo u razvoj, infrastrukturu i nešto što je važno da bi cijelo društvo išlo naprijed. Dakle, mi smo se opredijelili da naš budžet bude potrošački, a ne razvojni”, istakao je Konatar.

Mi smo za tekuću potrošnju, kaže Konatar, opredijelili puno veći rast nego za kapitalnu.

“Ovaj budžet oprijedijelio je za kapitalna ulaganja jedan od najmanjih iznosa u poslednjih deset godina. U tom kapitalnom budžetu mi imamo određenih projekata, kao što je recimo projekat ‘Velje brdo’ za koji je oprijedijeljeno deset miliona eura, a on u ovome trenutku nema nikakve preduslove da bude realizovan. Tako da je pitanje, da li ćemo i tih 280 miliona zaista potrošiti”, istakao je Konatar.

Poslanik PES-a Tonči Janović izrazio je neslaganje sa poslanikom Konatarom.

“Često imamo različit ugao gledanja. Pokret Evropa sad i upravo ovaj budžet se oslanja na sve ono što je pokret Evropa sad i obećao u svojim predizbornim kampanjama. Dakle, ovaj budžet sadrži povećanje penzija penzionerima minimalne penzije, povećanje penzija od januara koje će se kretati između pet i sedam posto u zavisnosti od inflacije. Takođe, ovaj budžet sadrži i ovo povećanje plata koje su građani osjetili prije mjesec dana. Dakle, minimalna plata 600 eura i 800 eura i sve ono na šta se bazira sam rad pokreta Evropa sad i sami principi pokreta Evropa sad, a to su unaprijeđenje standarda građana”, istakao je Janović.

Kaže da nije saglasan ni sa vizijom kako gospodin Konatar vidi projekat Velje brdo.

“Vi znate da se o tom projektu govorimo da ne postoji, ali ipak se deset miliona odvojilo za taj projekat. Tako da nije nepostojeći projekat, projekat postoji. Isto tako se govorilo za projekat Evropa sad, sjećate se? Ne postoji, onda ogromne naslovnice novina, portala, društvenih mreža da ćemo pdv povećati na 30%. Nije se desilo. Da ćemo prodati Elektroprivedu – nije se desilo”, podsjetio je Janović.

Što se tiče budžeta, Janović kaže da je neminovno potrošački.

“Znate zašto? Zato što se ovom narodu 30 godina nije davalo. Ovaj narod 30 godina kad uđe u prodavnicu, gledao je oće li kupiti tri paštete i dvije viršle da se prehrani. Pričam najviše o penzionerima koji su jedva sklapali kraj sa krajem. O građanima koji nisu imali ni to  da imaju dostojnu i normalnu minimalnu zaradu. E upravo im sad vlada daje onaj minimum dostojanstva koji treba da imaju. Znači vi ćete se u privatnom sektoru i bilo gdje drugo boriti za svoja prava, ali vam je tu država da vam da minimum onoga što vas sleduje. Vi posle morate da sami regulišete svoje ugovore i da se borite za svoje.  Mora biti budžet potrošački, morao se povećati budžet građana, morali su građani prosto da osjete neki boljitak da imaju više novca u novčaniku, ali ne bih se svakako složio da nije razvojni jer imamo 280 miliona eura u kapitalnom budžetu koji je 15% veći”, naveo je Janović.

Pojašnjava da je 280 miliona za 15 odsto više u odnosu na 2024. godinu i 25 odsto više nego 2023. godine.

“Ono što je bitno jeste da je uvećan u odnosu na 2024. godinu i na godinu prije toga. Dakle, nije gospodin Novica Vuković došao ovdje sa nekim blagostanjem i sa novcem u budžetu sa kojim može da raspolaže. Da ne prićamo o tome da je gospodin Spajić kada je došao kao ministar finansija, to će i gospodin Konatar da sigurno malo i bolje zna jer tada je bio poslanik u skupštini Crne Gore, znali su kakvu su kasu našli, dakle, oni su bukvalno bili pred bankrotom i to 250 miliona… Hoću kažem da nisu naši naišli na neko blagostanje sa kojim su mogli da raspolažu, nego su vrlo imali ograničena sredstva i moralo se ići u zaduženje kako bi se vraćali stari dugovi. I još samo da napomenem, od svih tih dugova, ove godine je vraćeno 250 miliona eura iz tekućih prihoda i ono što je najbitnije je da je ovaj budžet koncipiran tako da su tekući prihodi veći nego tekući rashodi, što je zlatno pravilo budžeta”, pojasnio je Janović.

Stevan Gajević, iz  Instituta za ekonomski konsalting ocijenio je da imamo jedan budžet gdje imamo tekuće prihode jednake tekućim rashodima.

“To je negdje pozitivno po meni, znači, imamo neke prihode koje smo projektovali i koji mogu da pokriju ovu našu projektovanu potrošnju, a sada da li je ta potrošnja projaktovana baš nužno i potrebno ili je malo pretjerano sa tim, da ne kažem u čemu. Ali šta imamo, imamo penzije i zdravstveno osiguranje. To je negdje potrebno. Podignute su penzije i bar će se to isplaćivati iz budžeta, smanjeni su doprinosi i to razumijem. Onda imamo i zdravstveno osiguranje koje treba platiti iz budžeta za sve građane Crne Gore, nema nas mnogo”, kaže Gajević.

Međutim, imamo, kako kaže, velike rashode skupštinskih jedinica.

“To je ono kako vidim ja to sa strane, ne znači da sam ja u pravu i da sam ja smislio nešto posebno, ali imamo neku potrošnju koja prevazilazi realne potrebe, a to je povećanje zapošljavanje, povećani službeni putevi, znači broj službenih puteva raste , povećana potrošnja u svakom segmentu, da ne kažem ćak i u onome reprezentativnom, a ne u nekom drugom. Tako da, onaj ko planira budžet i elite, onaj ko upravlja ekonomijom, one moraju da tu potrošnju svedu na neke razumne potrebe jer državni službenik nije neko ko treba da stalno ide negdje. Ne kažem ja da ne treba, ali mislim da, prije dva dana sam rekao jednu rečenicu koja je moja pretpostavka. U svakom trenutku imamo stotinjak ljudi koji su negdje na putovanju iz državnih organa. Ne kažem da nije potrebno, potrebno je, ali ne kažem ni da možemo sve da isfinansiramo”, naveo je on.

Dodaje da je budžet  ravnoteža prihoda i rashoda.

“E sad šta je onaj drugi dio? Nedostajuća sredstva. Ta nedostajuća sredstva nisu mala, ona su milijardu i 140 milina, ali ajmo sad da se vratimo na Miloševu priču. Ako to uporedimo sa istim principima, sa budžetom porodice, preduzeća i sad vi imate neku tekuću potrošnju, imate tekuće prihode, ali odjednom imate i nekakvu kreditnu ratu koja vam dospjeva i sad vi ne možete ništa od te kreditne rate, niste ništa uštedjeli nego morate ponovo da se zadužite za tu kreditnu ratu. Meni to kao ekonomisti ne izgleda kao pozitivni trend”, istakao je on.