Evropske berze su doživjele veliki pad od početka godine, uzroci – usporavanje rasta Kine i pad cijene nafte. Ipak, brokeri kažu da ih sada brine velika seoba naroda.
Broker Nenad Gujaničić za RTS kaže da kratkoročno može da izazove prilično negativna kretanja u ekonomiji, međutim, sa dugoročnog aspekta može doći do upliva radne snage na tržište EU, a tu je problem u staristi u većini zemalja.
Međutim, za jednog čovjeka ta ekonomska računica ne važi. Podigao je zid pred migrantima, a pre toga ogradio svoju ekonomiju. Premijer Mađarske Viktor Orban uveo je najviši porez na banke u Evropi i protjerao kredite u švajcarcima. Sada i drugi kreću tim stopama.
Gernot Mitendorft iz Upravnog odbora Erste banke kaže da je to populistička politika, gdje političari krive banke za lošu ekonomsku situaciju.
“I usuštini sve što se dešavalo dovelo je do velikih troškova i za banke u EU. Sada isto vidimo da i Poljska ide u pravcu mjera poput ovih u Mađarskoj, pa se klima mijenja preko noći. Važno je da zemlje koje žele da privuku investitore imaju stabilne“, kaže Gernot Mitendorft.
Sve to ima veću težinu jer se Evropa još oporavlja od krize 2008. godine. ECB je više puta smanjivala kamatne stope, kako bi upumpala svež novac u sistem. Nove mjere se očekuju 10. marta.
“To je pokušaj da se podstaknu investicije manjim kamatnim stopama, preko investicija zapošljavanje, preko zapošljavanja rast životnog standarda. Da li će to uspjeti nisam siguran“, kaže Mihailo Crnobrnja, predsjednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Mitendorf kaže da ta politika nije dala rezultate i izaziva reakciju ostalih centralnih banaka, ima neriješenih problema, u Evropi i van nje.
Otkad je ekonomije i politike, ekonomisti zaziru od onih koji vode ekonomsku politiku.
I sada računaju šta bi se desilo ako bi Velika Britanija zaista napustila EU, odnosno kada bi se dogodio bregzit.
“Sigurno to sa sobom nosi veliki trošak, to bi veliku recesiju izazvalo i nejasno je koje bi bile krajnje konsekvence, jer to se niakad nije deislo”, kaže Crnobrnja.
Zbog viška politike na starom kontinetu gotovo je zaboravljen stari problem grčkog duga koji nije nestao. Ekonomisti kažu da je pred nama još jedna godina nervoznih tržišta. Čak i američki ekonomista Nuriel Rubini, koga zovu Dr Propast, i koji je ranije tvrdio da se 2008. neće ponoviti, kaže da sada ipak više nije tako siguran.
Bizlife
