Građani Velike Britanije u četvrtak biraju novi saziv parlamenta i vjerovatno će Konzervativci doživjeti istorijski fijasko. Poslije 14 godina upravljanja zemljom, građani su razočarani rastom cijena i manjkom javnih ulaganja.

Uoči izbora u Velikoj Britaniji, ankete ukazuju da će vladajuća Konzervativna stranka biti maltene pregažena. Čini se da je, poslije 14 godina provedenih u opoziciji, Laburistička stranka spremna da se vrati u vladu i to sa ogromnom većinom.

Ankete pokazuju da je glavni razlog za to frustracija zbog stanja ekonomije. Prema istraživanju centra Pew Research, samo 22 odsto glasača smatra da je ekonomija Velike Britanije u dobrom stanju.

To potvrđuju čak i tvrde pristalice Konzervativne stranke. Dok je 2017. godine oko 75 odsto pristalica te stranke pozitivno ocjenjivalo stanje u ekonomiji, ta brojka je sada pala na 27 procenata.

To nije dobra vijest za stranku koja je imala deceniju i po da zemlji nametne svoju ekonomsku viziju. Ipak, vlada ukazuje na neke umjereno pozitivne ekonomske podatke iz posljednjih nekoliko mjeseci s ciljem da pokaže zašto bi joj ponovo trebalo ukazati povjerenje da vodi šestu po veličini svjetsku ekonomiju.

„Poslije nesumnjivo par teških godina kroz koje je zemlja prošla, sada stvari počinju da idu nabolje“, rekao je u maju britanski premijer Riši Sunak. „Vraća se povjerenje u privredu i u zemlju.“

U prvom kvartalu 2024. godine ekonomija Velike Britanije izašla je iz recesije i to sa 0,6 odsto većim rastom nego što se očekivalo. Po prvi put za posljednje tri godine inflacija je takođe pala i to na proklamovani cilj Banke Engleske od dva odsto, pojačavajući tako očekivanja da će centralna banka kasnije ovog ljeta smanjiti referentne kamatne stope.

Endrju Gudvin iz Oksford ekonomiksa potvrđuje da postoje znaci ekonomskog oporavka. „U svjetlu posljednjih nekoliko godina, ekonomiji ide prilično dobro“, rekao je Gudvin za DW. „Rast jeste održiv, iako to nije tempo koji se obično viđa u ranim fazama oporavka.“

Zabrinutost birača

Gudvin, međutim, ukazuje da takvi detalji ekonomske politike nisu velika tema u predizbornoj kampanji.

„Ekonomska politika ne privlači mnogo birače i stranke su se uglavnom fokusirale na druga pitanja“, rekao je. „Ipak, pritisci zbog troškova života i nedovoljnog finansiranja javnih usluga dva su ključna faktora koja stoje iza želje birača da dođe do promjene.“

Kreon Batler, šef odjeljenja za globalnu ekonomiju i finansije u Četam hausu, takođe smatra da ekonomska klima motiviše birače, posebno pitanje inflacije. I on potvrđuje da je finansiranje javnih usluga veoma važno za birače.

„Oni vide kakve su posljedice lošeg stanja u privredi po Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS), ali i po čitav niz drugih službi, od policije, preko lokalnih vlasti, do troškova za puteve i tako dalje“, kaže Batler za DW.

„Dakle, ono što javnost vidi posljedica je lošeg ekonomskog učinka, što znači da vlada nema dovoljno novca da potroši na ključne javne usluge.“

Glavno pitanje za sljedeću vladu biće javna ulaganja. U nedavno objavljenoj analizi britanskog Instituta za fiskalne studije predviđa se da će ulaganja u javni sektor pasti sa očekivanih 2,4 odsto BDP-a u ovoj godini, na samo 1,8 procenata BDP-a do 2028.

„Čini mi se da javnost od političkih partija ne može da čuje kompletnu priču o zaista teškim odlukama koje moramo da donesemo“, kaže Batler.

„Posljedice slabosti privrede, a posebno rasta produktivnosti, nisu u dovoljnoj mjeri objašnjene javnosti – odnosno u mjeri koja je potrebna da se javnost pripremi za teške odluke koje će vlada morati da donese“, rekao je.

S time se slaže i Endrju Gudvin: „Diskutuje se o obliku fiskalne politike nakon izbora, ali obje stranke uglavnom ignorišu loše nasleđe s kojim će morati da se suoče ako formiraju sljedeću vladu“, rekao je.

Koliko se stranke razlikuju po pitanju ekonomske politike?

I dok se dvije strane raspravljaju oko različitih pitanja, uključujući i to kako povećati produktivnost i rast BDP-a, mnogi komentatori ističu da se njihove ekonomske politike i ne razlikuju mnogo.

Nakon katastrofalnog i rekordno kratkog mandata Liz Tras koja je na mjestu premijerke provela samo 49 dana, Laburistička partija predstavlja se kao stabilna opcija za upravljanje ekonomijom.

Vlada Liz Tras pala je zbog izrazito netipične ekonomske politike, što je narušilo sliku o konzervativcima kao partiji poznatoj po tome da je stručna za ekonomiju. Ali, otkako je Džeremi Hant preuzeo funkciju ministra finansija, laburisti se i nisu baš mnogo protivili njegovim ekonomskim potezima.

Rejčel Rivis, koja će postati ministarka finansija ako laburisti pobijede, ima uglavnom slične stavove kao i Hant po pitanju oporezivanja i fiskalne politike, što će biti presudno kada je u pitanju politika javne potrošnje.

Kreon Batler, međutim, vjeruje da izgledi da poslije 14 godina konzervativaca bude formirana laburistička vlada znači da možda ipak dolazi do suštinske ekonomske promjene.

„Važno je ne potcijeniti činjenicu da bi sveukupni pristup bio veoma različit, jer je i njihova filozofija drugačija“, rekao je.

Batler ocjenjuje da se Laburistička partija suštinski razlikuje od konzervativaca u tri oblasti ekonomske politike: ulozi javnog sektora, regulativi i odnosu prema Evropskoj uniji.

Uticaj laburističke vlade vjerovatno bi se najbrže osjetio u odnosima sa EU. Iako je Kir Starmer, još otkako je postalo lider laburista, studiozno izbjegavao da govori o Bregzitu, konzervativci su ipak pokušali da prikažu pobjedu laburista kao „lošu za Bregzit“.

„Bregzit bi bio u opasnosti pod laburistima“, rekao je nedavno i premijer Sunak.

Batler kaže da laburisti imaju „manje bagaža“ od konzervativaca kada je u pitanju EU. Iako možda ne žele da ponovo otvore pregovore oko, na primjer, ponovnog pridruživanja Carinskoj uniji, oni će ipak željeti da razviju srdačnije i produktivnije odnose sa EU nego što su bili posljednjih nekoliko godina.

On je, međutim, naglasio da će, ko god da pobijedi na izborima, dugoročni uticaj izlaska iz Evropske unije i dalje imati ogroman uticaj. Razne studije pokazale su da je BDP Velike Britanije danas između dva i tri odsto niži nego što bi bio da se Bregzit nije dogodio.

„S obzirom na našu sadašnju ekonomsku poziciju, to je apsolutno fundamentalno“, zaključuje Batler.

Izvor: Deutsche Welle