Naučnici su još jednom utvrdili da se nejednakost na planu zarada povećala na globalnom nivou. I Nobelova nagrada za ekonomiju dodijeljena je ove godine upravo za rad na ublažavanju siromaštva. Posljedice nejednakosti su brojne, a jedna od njih i manji prirvedni rast.
Naime, MMF navodi da kada udio najbogatijih 20 odsto stanovnika u dohotku poraste, privredni rast pada.
Organizacija Oksfam sprovela je istraživanje o sve većem jazu između bogatih i siromašnih i izdvojila sedam najupečatljivijih podataka:
1. 26 milijardera poseduje bogatstvo jednako onom koje ima 3,8 milijardi ljudi.
2. Najsiromašnija deo svetske populacije dnevno na raspolaganju ima manje od pet dolara i 50 centi.
3. Dok je 2.208 milijardera uvećalo bogatstvo za 900 milijardi dolara 2018. godine, najsiromašnijima su prihodi smanjeni za 11 odsto.
4. Ako bi jedan procenat najbogatijih platilo porez veći za 0,5 odsto, od tog novca bilo bi obezbeđeno obrazovanje za 262 miliona dece i spaseno više od 10 hiljada života ljudi koji svakodnevno umiru samo zato što nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti.
5. Žene su u mnogo veće riziku od siromaštva zbog neplaćenih poslova koje obavljaju kod kuće.
6. Broj onih koji žive od dva dolara dnevno opao je za 36 odsto od 1990. godine i 2015. godine iznosio je 10 odsto, ali od 2013. godine broj ekstremno siromašnih opada dvostruko sporije.
7. To su posledice nejednakosti, navodi Oksfam, i poručuje da u borbi protiv nejednakosti vlade treba da preduzmu tri koraka: obezbede zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i javne službe, koje su dostupne i ženama i devojčicama, smanje vreme koje žene provode baveći se kućnim poslovima, investiruajuću u javne službe koje će smanjtii to opterećenje i da obezbede pravedno oporezivanje i zaustave poreske utaje ili izbegavanje plaćanja poreza.
