Zapadni Balkan će u 2021. sa prosječnih 5,1 odsto imati najveći privredni rast među zemljama Istočne, Centralne i Jugoistočne Evrope, saopštio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
WiiW je u ljetnjoj ekonomskoj prognozi objavljenoj 7. jula ocijenio da će u 23 zemlje Istočne, Centralne i Jugoistočne Evrope u 2021. godini privredni rast iznositi 4,2 odsto, pri čemu će rast na Zapadnom Balkanu biti iznad tog prosjeka.
Bečki ekonomski institut je naveo da prosječnih 4,2 odsto predstavljaju korekciju naviše za 0,4 odsto u odnosu na aprilsku prognozu, prenio je portal Euraktiv Srbija.
Razlozi su, između ostalih, snažan rast u SAD (1,6 odsto) i u Kini (18,3 odsto) u prvom kvartalu ove godine, kao i značajno nabolje revidirana prognoza rasta za eurozonu (4,4 odsto) i za Evropsku uniju (4,5 odsto).
Motor privrednog rasta u Istočnoj Evropi u prvom redu je lična potrošnja koja bi sa gašenjem pandemije trebalo da raste.
Tome će, prema analizi WiiW, doprinijeti relativno visoka stopa štednje tokom pandemijske 2020. godine doprinijeće i bankarski krediti, a podsticaj daju i investicije pošto mnogi preduzetnici ponovo pokreću projekte koje su morali da zamrznu.
Dodatnu dinamiku u nacionalne ekonomije unijeće i strane direktne investicije koje su u prvom kvartalu ove godine iznosile prosječnih 6,5 odsto BDP.
Bečki institut u drugoj polovini godine očekuje porast zaposlenosti i pad nezaposlenosti u analiziranom regionu, ali to prvenstveno zavisi od toga da li će nacionalne vlade ostati pri liberalnoj fiskalnoj politici.
Inflacija će, smatra WiiW, biti nešto viša od očekivane, u prvom redu zbog globalnog rasta ijenergenata i hrane. Prosječna inflacija u 23 zemlje šireg regiona iznosila je u maju 4,5 odsto, što je čini najvišom od 2015. godine.
Ekonomista WiiW i glavni autor prognoze, Branimir Jovanović, ocijenio je, međutim, da je taj porast inflacije “uglavnom prolazna pojava”.
Ipak, takav rast inflacije mogao bi, kako se navodi u prognozi, da primora centralne banke da podignu referentnu kamatnu stopu, što je tokom 2021. godine već i uradilo šest centralnih banaka u regionu, a vjerovatno će im se pridružiti i druge.
Autori prognoze vjeruju da će takvo “simbolično” povećanje ipak imati samo marginalan uticaj na privrednu i kreditnu aktivnost u zemljama regiona.
Pozitivan doprinos privrednom rastu autori prognoze očekuju i od oporavka turizma, što će posebno pogodovati Hrvatskoj i Albaniji, ali ocjenjuju da turizam ove godine neće dostići nivo od prije krize.
Stručnjaci Bečkog ekonomskog instituta upozoravaju da najveću opasnost za ekonomski oporavak Istočne Evrope predstavlja eventualni nov talas pandemije, ali ocjenjuju da bi i to samo dovelo do usporavanja rasta, a ne i do nove recesije, pošto su se privrede regiona u velikoj mjeri prilagodile.
Druga faktor rizika je, kako se ukazuje, preuranjena konsolidacija nacionalnih budžeta, pošto bi eventualno smanjivanje javne potrošnje moglo da zaustavi privredni oporavak.
