Prema riječima predsjednika BNP Paribas SA Jeana Lemierreai izvršnog direktora Deutsche Bank AG Christiana Sewinga, novi propisi, posebno konačna pravila o kapitalu Bazel III, mogu ometati sposobnost banaka da finansiraju
oporavak Evrope nakon pandemije i podrže ulaganja u tranziciju zelene ekonomije.
Posljednji dio Bazel III okvira biće usvojen 1. januara 2023. godine, i mora biti u potpunosti implementiran do početka 2028. Iako su oba roka kasnila godinu dana zbog pandemije COVID-19, banke su i dalje zabrinute da će dodatni zahtjevi za izdvajanje kapitala predstavljati nazadovanje u trenutnom okruženju.
Financial Times je 8. jula u svom izvještaju naveo da su zvaničnici iz nekoliko zemalja EU, uključujući Francusku i Njemačku, takođe zatražili od evropskih regulatora da izmijene ključnu komponentu konačnog Bazelskog okvira poznatog kao izlazni prag, koji ograničava korišćenje internih modela banaka za izračunavanje kreditnog rizika u njihovim portfolijima. Oni su upozorili da bi usvajanje međunarodnih Bazelskih standarda, kakvi jesu, moglo nanijeti štetu bankama u Evropskoj uniji.
„NEBO NE MOŽE BITI GRANICA“
Visoki zahtjevi za izdvajanje kapitala važni su za sigurnost banaka, ali „nebo ne može biti granica“, rekao je Lemierre na Virtuelnoj konferenciji o evropskim finansijskim integracijama 15. juna, koju su organizovali Asocijacija za finansijska tržišta u Evropi i Zvanični forum monetarnih
i finansijskih institucija.
„Ne možemo beskrajno povećavati zahtjeve za izdvajanje potrebnog kapitala banke u vrijeme kada postoje ogromne potrebe za finansiranjem modernizacije, tehnologije, politike klimatskih promjena i tako dalje“, rekao je on.
Uz negativni uticaj koji je procijenjen u iznosu od 20% do 25% na kapital velikih evropskih banaka, konačna Bazelska pravila će „oduzeti kiseonik“ bankarskom sektoru upravo u trenutku dok se bori protiv uticaja COVID-19 i priprema za „ogromna ulaganja“ u budućnosti, rekao je Sewing na istom događaju.
Najnovije procjene Evropskog bankarskog regulatora pokazuju da će se globalne sistemski važne banke sa sjedištem u Evropi suočiti sa prosječnim povećanjem od 23% u svojim minimalnim zahtjevima za izdvajanje osnovnog kapitala kada se u potpunosti implementiraju konačna pravila Bazela III. Procijenjeni uticaj ne uzima u obzir efekte pandemije COVID-19, saopštila je EBA u decembru 2020.
U svom Procesu supervizorskog pregleda i ocjene za 2020. godinu, ECB je otkrila da je tokom pandemije devet banaka eurozone palo ispod svojih minimalnih SREP zahtjeva za izdvajanje kapitala prije COVID-19, upozoravajući da bi se više njih moglo suočiti sa problemima, jer manji profit ograničava njihovu sposobnost stvaranja kapital.
U prvom kvartalu 2021. godine, kapitalizacija u najvećim evropskim bankama bila je snažna, prema podacima S&P Global Market Intelligence, pri čemu je skoro polovina od 21 kreditne institucije u uzorku bilježila rezerve kapitala od 500 baznih poena ili više.
PROMJENE PRAVILA
Prije implementacije posljednjeg skupa Bazelskih pravila, regulatori bi trebali da razmotre trenutnu ekonomsku situaciju u Evropi i kako se bilansi banaka na kontinentu razlikuju od bankarskih knjiga u SAD-u, rekao je Sewing.
„Ako samo razmislim o eksternom rejtingu koji korporativni klijenti imaju ovdje i u SAD-u, to je potpuno drugačije“, rekao je.
Sewing je zahtijevao prilagođavanje pravilima Bazela III.
„Moramo se pobrinuti da regulatorne reforme, koje su bile potrebne kako bi ove banke bile robusnije [nakon finansijske krize 2008.], sada ne opterećuju banke“ rekao je on.
Mark Kandborg, zamjenik šefa poslovanja velikih korporacija i institucija Nordea Banke Abp, rekao je na drugom panelu na konferenciji da će izlazni prag dogovoren u decembru 2017. dovesti do „neopravdanog povećanja zahtjeva za izdvajanje kapitala“ i da bi pravila trebalo revidirati, posebno kada su u pitanju niskorizične korporativne i hipotekarne izloženosti.
„Razumijemo izazove stvaranja takvog jedinstvenog globalnog pravilnika koji balansira i jednostavnost i uporedivost, ali to takođe moramo uravnotežiti sa osjetljivošću na rizik…
Treba da izbjegavamo kažnjavanje portfolija niskog rizika kada su opravdani visokim kvalitetom kredita”, rekao je Kandborg.
Banke u nordijskim zemljama i regionu Beneluksa su među onima koje se suočavaju sa najvećim uticajem izlaznog praga kapital u Bazelu III, jer mnoge od njih imaju velike hipotekarne knjige sa prilično niskim pokrićem rizika, što je rezultat istorijski niskih stopa neizmirenja obaveza po hipotekama.
REGULATORI SE NE SLAŽU
Regulatori su na konferenciji rekli da će banke imati dovoljno vremena da se prilagode novim Bazelskim pravilima i naglasili važnost da Evropa prihvati globalne standarde onako kako su oni sastavljeni.
„Preduslov za uspejšnu i trajnu finansijsku integraciju na evropskom nivou je da sama Evropa bude usklađena sa globalnim finansijskim standardima kako bi se postigli istinski globalni jednaki uslovi za sve“, rekao je u video obraćanju Pablo Hernández de Cos, predsjednik Bazelskog komiteta za superviziju banaka i guverner španske centralne banke.
“Stvarni uticaj kapitala će vjerovatno biti mnogo manji nego što tvrde neki akteri, ne samo zbog dovoljno dugih prelaznih aranžmana,” rekao je de Cos, napominjući da će potpuna implementacija reformi biti 2028., dvije decenije nakon globalne finansijske krize.
Steven Maijoor, bivši predsjedavajući Evropskog nazdornog organa za hartije od vrijednosti i tržišta i sadašnji član odbora holandske centralne banke, rekao je da se izlazni prag mora usvojiti kako bi se smanjile prekomjerne varijacije u procjenama aktive ponderisane rizikom koje proizvodi trenutni sistem.
Maijoor je odbacio argumente banaka da su Bazelska pravila prepreka njihovoj podršci ekonomskom oporavku, rekavši da između njih nema veze. Oporavak se sada odvija, dok će glavni uticaj reforme stupiti na snagu oko 2027. i 2028. godine, rekao je on.
Studija ECB-a o efektima konačnih pravila Bazela III pokazuje skroman negativan uticaj na početku, ali na duži rok, postoje ekonomske koristi od reformi Bazela III, rekao je Maijoor.
Autor: Vanya Damyanova
Izvor: Udruženje banaka Crne Gore
