Tokom prošle godine banke su povukle čak 1,05 milijardi eura iz Srbije, što je pad od 16,7 odsto od 2012. godine, potvrdila je za Danas Narodna banka Srbije.
“Mada je teško utvrditi determinante smanjenja izloženosti, procjenjuje se da je do sada dominirao uticaj nedostatka kvalitetne domaće tražnje, mada su u posljednje vrijeme izražena i ograničenja na strani ponude“, navode u centralnoj banci.
Drugačije rečeno, razlog za smanjenje izloženosti je nedostatak dobrih klijenata, ali i svjesna odluka banaka da manje novca plasiraju u Srbiji.
“Uprkos smanjenju izloženosti bankarskih grupa prema Srbiji od početka ekonomske krize, finansijska stabilnost zemlje nije ugrožena, a bankarski sektor je stabilan, likvidan i adekvatno kapitalizovan“, tvrde u NBS.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Komentarišući ove podatke, profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris napominje da trend smanjenja izloženosti nije prisutan samo u Srbiji, već i u regionu i očekuje da se on nastavi i ove godine.
“S jedne strane, banke imaju višak likvidnosti, ali su zbog visokog udjela loših kredita jako oprezne pri odobravanju novih zajmova. Zato je sa njihovog aspekta racionalno da vraćaju kredite koje su uzele od svojih matica. S druge strane, ima i nekih matica koje su same u problemima pa su im potrebna likvidna sredstva koja mogu da dobiju od svojih banaka u Srbiji i drugim državama regiona. Zato je realno očekivati da se ovaj trend nastavi i ove godine“, kaže Fabris.
Fabrisov kolega, profesor Đorđe Đukić, napominje da bi preduzeća koja su kreditno sposobna, trebalo da iskoriste to što su kamate na međunarodnom finansijskom tržištu sada rekordno niske i da uzmu jeftine kredite.
On podsjeća da je Dženet Jelen, predsedavajuća američkih Federalnih rezervi (centralne banke SAD), najavila da će politika kvantitativnih olakšica biti okončana u oktobru 2014. godine.
“Sudeći prema rečima Jelen, o kursu američke monetarne politike, tržište percipira da će od oktobra kamate početi da rastu za zemlje i klijente koji su u zoni niskog rejtinga, gdje smo i mi. Samim tim, smatram da država odmah nakon formiranja Vlade mora da ima spreman mehanizam refinansiranja trenutnih dugova, jer se ovako niske stope na tržištu kapitala neće ponoviti“, kaže Đukić.
Po njegovim rečima, tržište će uskoro postati mnogo restriktivnije za zemlje u razvoju, tako da je neophodno da država što je prije moguće izađe iz jako skupih aranžmana koji je trenutno opterećuju, kako bi nižim kamatama olakšala servisiranje dugova.
